Informacije Pitanja i odgovori

Pitanja i odgovori

Kako mogu da se prijavim za radno angažovanje u Vašem Ministarstvu?

Ministarstvo za evropske integracije je služba Vlade i nalazi se u sistemu državne uprave, stoga se svi konkursi za popunjavanje radnih mesta javno objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije i internet prezentaciji Službe za upravljanje kadrovima: www.suk.gov.rs .Zaposlenje u Ministarstvu za evropske integracije sprovodi se u skladu sa Zakonom o državnim službenicima i pratećim Uredbama, te kada se bude oglasio javni konkurs za popunjavanje radnih mesta, potrebno je da se prijavite i da dostavite svu dokumentaciju predviđenu konkursom na kontakt adresu koja je u konkursu navedena.

Koji su uslovi za stažiranje u Vašem Ministarstvu? 

Ministarstvo za evropske integracije ima razvijen program stažiranja i stručnog osposobljavanja i kad god nam uslovi dozvoljavaju, omogućavamo ovakav vid angažovanja. Ministarstvo zaključuje sa stažistima Ugovor o stručnom osposobljavanju bez naknade (na osnovu Zakona o državnim službenicima) radi stručnog osposobljavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita,. Ovakav ugovor se zaključuje samo sa onima koji ima ju visoko obrazovanje i diplomu stečenu na univerzitetima u Srbiji, kao i sa državljanima Srbije koji imaju diplomu stečenu na univerzitetima u inostranstvu, ali koja je nostrifikovana u skladu sa pomenutim Zakonom. Zainteresovani građani mogu nam poslati svoju radnu biografiju na sledeću adresu: office@mei.gov.rs . Vaša biografija biće uvršćena u bazu i bićete kontaktirani čim se ukaže prilika za stažiranjem u Ministarstvu za evropske integracije.

Koja je procedura prijavljivanja za program stručnog osposobljavanja i usavršavanja u Ministarstvu za evropske integracije radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita?

Da biste se prijavili za program stručnog usavršavanja Ministarstva za evropske integracije radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita, potrebno je da pošaljete svoju radnu biografiju na email : office@mei.gov.rs . Ugovor o stručnom osposobljavanju zaključuje se bez naknade sa nezaposlenim licem za lica sa visokim obrazovanjem najduže na godinu dana. Za vreme trajanja ugovora o stručnom osposobljavanju angažovano lice ima pravo na bezbednost i zdravljena radu i prava po osnovu osiguranja za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu i profesionalnom bolešću u skladu sa zakonom.Angažovanje ugovorom o stručnom osposobljavanju uslovljeno je predhodno dobijenom saglasnošću od Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Takođe, napominjemo da dinamika angažovanja lica po ugovoru o stručnom osposobljavanju zavisi i od potreba Kancelarije kao i od raspoloživih prostornih kapaciteta.

Kako mogu da se prijavim za obuke i seminare koje organizuje Ministarstvo za evropske integracije?

Ministarstvo za evropske integracije (u delu koji se odnosi na obuku) nadležna je, pre svega, za jačanje kapaciteta državne uprave za potrebe pristupanja EU. S obzirom na položaj Srbije u procesu evropskih integracija, trenutno je akcenat na jačanju kapaciteta za potrebe pregovaranja sa EU, te će obuke koje ćemo realizovati u narednom periodu uglavnom biti namenjene članovima pregovaračkih grupa ili državnim službenicima koji blisko sarađuju sa njima na poslovima pripreme pregovora. Naravno, svi zainteresovani predstavnici civilnog sektora (organizacije civilnog društva, javna preduzeća, instituti, fakulteti…) mogu prisustvovati našim obukama, uz prethodnu prijavu na sledeće mejl adrese: jelena.stevanov@mei.gov.rs, jovana.tomasevic@mei.gov.rs. Svi seminari u organizaciji Ministarstva blagovremeno se najavljuju na sajtu i besplatni su za sve učesnike (osim troškova puta i smeštaja, za koje nisu predviđena sredstava u budžetu).

Šta su pregovori o članstvu u EU?

Pregovori o pristupanju predstavljaju krajnju fazu procesa integracije države kandidata u Evropsku uniju. Da bi započela pregovore o pristupanju sa EU, pretpostavlja se da je dotična država ostvarila sve obaveze koje su prethodile ovoj fazi tj. zaključila Sporazum o pridruživanju, stekla status kandidata i da je sposobna da uđe u poslednju, ali i najtežu fazu evropske integracije. Pregovori o pristupanju su u stvari pregovori o uslovima pod kojima država kandidat pristupa Evropskoj uniji.

O čemu se pregovara?

Pregovara se o uslovima pod kojima država kandidat pristupa EU, a koji se, u osnovi, odnose na ispunjavanje trećeg kriterijuma iz Kopenhagena, tj. usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (EU acquis). Rezultat pregovora je Sporazum o pristupanju Srbije Evropskoj uniji

Pravne tekovine EU su, za potrebe pregovaranja, podeljene u 35 poglavlja i pregovara se o svakom poglavlju posebno. Osnovni pricnip pregovora je da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno. Predmet pregovora su oblasti poput učešća u radu zajedničkih institucija (broj poslanika u Evropskom parlamentu, broj glasova u Savetu ministara itd), zatim zajednička poljoprivredna politika, zaštita životne sredine, regionalna i strukturna politika, energetika, transport, zaštita konkurencije idržavna pomoć, statistika, socijalna politika, ekonomska i monetarna unija i budžetska politika ).

Novi pristup Evropske komisije pregovorima sa budućim državama članicama nalaže da se najpre otvore pregovori u poglavljima 23 i 24, koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, i pravdu, slobodu i bezbednost.

Ko su akteri pregovora?

Učesnici pregovora o pristupanju su države članice Evropske unije i država kandidat. Pregovori se vode u okviru bilateralnih međuvladinih konferencija na kojoj učestvuju predstavnici država članica EU, predstavnik Evropske komisije,sa jedne strane i predstavnici države kandidata s druge strane. Pregovaračke stavove EU u ime država članica zastupa predsednik Saveta EU, a na strani države kandidata posebna misija za pregovore na čelu se šefom misije na najvišem političkom nivou, uglavnom ministarskom, uključujući i glavnog pregovarača i pregovarački tim. 

Kakva je procedura u procesu pregovaranja?

Pošto se pregovori okvirno zatvore u svim poglavljima, njihovi rezultati se unose u nacrt Sporazuma o pristupanju. Na osnovu ovog nacrta, Evropska komisija donosi preporuku o zahtevu za članstvo države kandidata i izveštava države članice o završetku i rezultatima pregovora, a odluku o pristupanju nove države Evropskoj uniji donosi Savet EU jednoglasno.

Država kandidat tada postaje država koja pristupa EU.

Kada Ugovor o pristupanju potpišu predstavnici najviših organa vlasti država članica EU i one zemlje koja pristupa, sledi proces ratifikacije. U samom sporazumu je definisan datum kada je predviđeno da država pristupi EU, obično godinu ipo dana po potpisivanju Sporazuma o pristupanju. U periodu od potpisivanja do datuma pristupanja je neophodno da sve države potpisinice sporazuma završe ratifikaciju. Posle ratifikacije, Ugovor stupa na snagu.

Koji su koraci u toku pregovora?

• Evropski savet razmatra izveštaj Evropske komisije i Visoke predstavnice o ispunjavanju kriterijuma za otpočinjanje pregovora i daje preporuku Evropskoj komisiji da počne izradu Pregovaračkog okvira za pregovore sa državom kandidatom (Negotiating framework) i da započne proces skrininga.

• Komisija izrađuje Pregovarački okvir i podnosi ga Savetu na usvajanje

• Savet usvaja pregovarački okvir i zakazuje datum održavanja Međuvladine konferencije (Intergovernmental Conference - IGC), pod uslovom da tu odluku potvrdi i Evropski savet (sednica Evropskog saveta je uvek dan posle sastanka Saveta koji je zapravo ipriprema)

• Prvi korak u toku pregovora jeste skrining, tj. analitički pregled zakonodavstva, koji se sastoji iz dvefaze:

a. Eksplanatorni skrining, u kom Evropska komisija predstavnicima države kandidata predstavlja pravne tekovine EU u određenom poglavlju.

b. Bilateralni skrining, u kom država kandidat predstavlja Evropskoj komisiji svoje zakonodavstvo iutvrđuje razlike između dva sistema.

Na osnovu ovih sastanaka Evropska komisija usvaja Izveštaj sa skrininga (Screening report). U izveštaju Evropska komisija utvrđuje da je zakonodavstvo države kandidata u dovoljnoj meri usklađeno sa pravom EU izbog toga preporučuje da se odmah otvore pregovori u tom poglavlju. Evropska komisija takođe može zaključiti da država nije spremna da otpočne pregovore u datom poglavlju zbog čega EK utvrđuje merila (benchmarks) koje država kandidat mora da ispuni da bi otvorila pregovore u datom poglavlju. Primera radi Hrvatska je imala 23 merila u 11 od 35 poglavlja.

• proces skrininga u proseku traje oko 12 do 15 meseci.

• Nakon skrininga Komisija dostavlja izveštaj sa skrininga Savetu koji ga razmatra ipoziva državu kandidata da dostavi svoju pregovaračku poziciju za dato poglavlje.

• Na osnovu Izveštaja sa skrininga, država kandidat dostavlja Evropskoj uniji svoju pregovaračku poziciju sa zahtevima za tranzicionim rokovima iizuzećima od pune primene prava EU nakon stupanja u članstvo.

• Na osnovu preporuke Komisije ipregovaračke pozicije države kandidata Savet usvaja Zajednički stav EU za pregovore u datom poglavlju koji sadrži odluku o otvaranju pregovora u tom poglavlju imerila za zatvaranje pregovora u datom poglavlju.

• Nakon otvaranja pregovaračkog poglavlja, država kandidat radi na potpunom usklađivanju sa pravom EU i na ispunjavanju merila za zatvaranje poglavlja. Kada EK konstatuje da su ispunjena merila za zatvaranje poglavlja, preporučiće Savetu da usvoji zajednički stav o privremenom zatvaranju datog poglavlja. Savet donosi odluku o privremenom zatvaranju poglavlja (uz političku saglasnost Evropskog saveta).

Šta podrazumeva novi pristup u pregovorima?

• Novinu u metodologiji pristupnih pregovore koje je usvojila EU u pregovorima sa Crnom Gorom u odnosu na pregovore sa Hrvatskom jeste stavljanje fokusa na poglavlja 23 i24 koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, pravdu, slobodu i bezbednost. Za ova poglavlja će prvo biti urađen skrining i ona će ostati otvorena tokom celog toka trajanja pregovora. Neravnomeran napredak u pregovorima u ova dva poglavlja može voditi ka zastoju u otvaranju odnosno zatvaranju drugih poglavlja.

• Druga novina jeste uvođenje, prolaznih merila (interim benchmarks) u ova dva poglavlja pre kojih će se pratiti napredak nakon njihovog otvaranja. Ova merila će biti sadržana u Zajedničkom stavu EU o otvaranju pregovora u ova dva poglavlja, što znači da će biti potrebna još jedna odluka, tj. Zajednički stav EU o definisanju ispunjenosti prolaznih merila i utvrđivanjem merila za zatvaranje poglavlja (closing benchmarks).

• Kada se iposlednje poglavlje privremeno zatvori, Savet ponovo donosi odluku o završetku pristupnih pregovora i o potpisivanja Sporazuma o pristupanju Evropskoj uniji.

Kako su pregovarale Hrvatska, Turska i Crna Gora?

• Hrvatska

Evropski savet je na samitu od 17. juna. 2004. razmatrao zahtev Hrvatske za članstvo i preporuku Evropske komisije o otvaranju pristupnih pregovora. Savet je odobrio Hrvatskoj status kandidata za članstvo i odlučio da proces pristupanja treba da počne. Evropski savet je odlučio da sazove Međuvladinu pristupnu konferenciju početkom 2005. i započne pregovore sa Hrvatskom. Pre otvaranja pregovora, zadužen je Savet da usvoji pregovaračku platformu.

Na samitu od 16. decembra 2004. Evropski savet je odlučio da će, pod uslovom da Hrvatska ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, pregovori biti otvoreni 17. marta 2005. Evropski savet je pozvao EK da podnese Savetu na usvajanje nacrt pregovaračke platforme.

U martu 2005. Savet je doneo odluku o odlaganju otvaranja pregovora sa Hrvatskom, zbog nedovoljne saradnje sa haškim tribunalom.

Na sastanku 3. oktobra 2005. Savet za opšte i spoljne poslove EU (GAERC) doneo je odluku o momentalnom otvaranju pregovora sa Hrvatskom, nakon što je ministarska radna grupa EU dala pozitivnu ocenu saradnje Hrvatske sa Haškim tribunalom.

Pregovori su otvoreni 3. oktobra 2005. održavanjem prve Međuvladine pristupne konferencije.

Pregovori su završeni 30. juna 2011. godine, kada su privremeno zatvoreni pregovori u poslednjem poglavlju.

Sporazum o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji je potpisan 9. decembra 2011. godine. a 1. jul 2013, je bio određen za datum zvaničnog prijema Hrvatske u EU.

• Turska

Evropski savet je 17. juna 2004. odlučio da će pregovori sa Turskom biti otvoreni bez odlaganja ukoliko Evropski savet na samitu u decembru 2004. utvrdi da Turska ispunjava kriterijume iz Kopenhagena, o čemu će EK podneti izveštaj i dati odgovarajuće preporuke.

Na samitu od 16 -17. decembra 2004. Evropski savet je pozvao EK da podnese Savetu na usvajanje pregovarački okvir (platformu) za pregovore sa Turskom. Kao datum početka pregovora označen je 3. oktobar 2005.

Savet za opšte i spoljne poslove EU je na sastanku 3. oktobra 2005. odobrio pregovaračku platformu za pregovore sa Turskom.

Pregovori su otvoreni 3. oktobra 2005. održavanjem prve Međuvladine pristupne konferencije.

• Crna Gora

Na samitu od 9. decembra 2011. Evropski savet je pozdravio izveštaj EK u kome se ističe napredak Crne Gore i postizanje zadovoljavajućih rezultata u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena. Evropski savet je zadužio EK da bez odlaganja pripremi i podnese na usvajanje pregovaračku platformu, kao i da inicira proces skrininga. Utvrđen je juni 2012. kao datum za otvaranje pregovora, pod uslovom da Crna Gora postigne dalji napredak u sprovođenju reformi, posebno u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, o čemu će EK podneti izveštaj u prvoj polovini 2012.

Savet za opšte poslove je na sastanku 26. juna 2012. je prihvatio procenu EK da je Crna Gora dostigla potreban nivo usklađenosti sa kriterijumima iz Kopenhagena. Savet za opšte poslove je usvojio pregovarački okvir za pregovore sa Crnom Gorom. Savet je odlučio da pregovori treba da počnu 29. juna 2012. pod uslovom da odluku potvrdi Evropski savet.

Evropski savet je na samitu 28 - 29. juna 2012. potvrdio zaključak Saveta za opšte poslove o Crnoj Gori.

Pregovori su otvoreni 29. juna 2012. održavanjem prve Međuvladine pristupne konferencije.

Šta je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)?

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je međunarodni ugovor, čijim će stupanjem na snagu Srbija dobiti status države pridružene Evropskoj uniji. Dve najvažnije obaveze koje će naša zemlja preuzeti ovim sporazumom biće uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU.

Koliko su trajali pregovori o SSP između Srbije i EU?

U Palati državne zajednice SCG 10. oktobra 2005. godine održana je svečana sednica kojom je označen početak pregovora Evropske unije i Srbije i Crne Gore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji predstavlja prvu stepenicu ka integraciji u EU. Pregovori su zaključeni 10. septembra 2007. godine u Briselu, završetkom pete tehničke runde pregovora između Republike Srbije i EU,  a 7. novembra iste godine SSP je parafira.Nakon toga, 29. aprila 2008. potpisan je SSP i prateći Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima (PTS). Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala je oba ova dokumenta 9. septembra 2008. godine .

Kako je tekla ratifikacija SSP-a?

Nakon dve godine od potpisivanja, Savet ministara Evropske unije je 14. juna 2010. godine, odlučio da odmrzne proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Srbije.

Odluka je doneta, pošto je glavni haški tužilac Serž Bramerc obavestio ministre EU, da je zadovoljan saradnjom Srbije sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.

Nakon što su SSP ratifikovali Evropski parlament i svih 27 država članica EU, ostaje da Savetministara EU potvrdi SSP u ime EU. Pod uslovom da Savet potvrdi SSP do kraja jula, SSP stupa na snagu najranije 1. septembra 2013. godine i time Srbija dobija status države pridružene Evropskoj uniji. 

Šta će se desiti sa Prelaznim trgovinskim sporazumom nakon što SSP stupi na snagu?

Stupanjem na snagu SSP, Prelazni trgovinski sporazum biće stavljen van snage i prestaće da se primenjuje, s tim što će sve obaveze koje su strane počele da ispunjavaju prema PTS morati da budu ispunjene u skladu sa dinamikom dogovorenoj u PTS.

Sa druge strane stupanjem na snagu SSP, Srbija i EU počeće sa ispunjavanjem novih obaveze koje nisu bile sadržane u PTS, poput fazne liberalizacije pristupa javnim nabavkama dveju strana, pristupa tržištu nekretnina, zaštite od diskriminacije legalno zaposlenih državljana Srbije u državama EU, zaštite od diskriminacije u poslovanju privrednih društava dve strane, dalje usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, itd.

SSP je zaključen na neodređeno vreme i primenjivaće se do momenta stupanja Srbije u članstvo EU.

Stupanje na snagu SSP neće uticati na korišćenje pretpristupnog IPA fonda.

Koja su tela za sprovođenje SSP?

Stupanjem na snagu SSP formiraju se nova zajednička tela za njegovo sprovođenje, pored već postojećeg Odbora za praćenje sprovođenja Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji će biti preimenovan u Odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Osnivaju se tri tela:

1. Savet za stabilizaciju i pridruživanje,zadužen je za praćenje sprovođenja Sporazuma na najvišem političkom nivou. Sastav čine predstavnici Evropske komisije i Saveta Evropske unije sa strane EU i ministri u Vlade Srbije. Osnovno zaduženje Saveta je da rešava otvorena pitanja nastala u toku sprovođenja Sporazuma.

2. Odbor za stabilizaciju i pridruživanje, pomaže u radu Savetuza stabilizaciju i pridruživanje. Odbor je sastavljen od predstavnika Evropske komisije, s jedne strane, i predstavnika Vlade Srbije, s druge stranena nivou eksperata. Odbor predstavlja ključno telo koje će se baviti sprovođenjem Sporazuma i daljim preciziranjem njegovih odredbi.

Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, se formira kao forum u kojem će se poslanici Narodne skupštine Republike Srbije i Evropskog parlamenta sastajati i razmenjivati mišljenja. 

Koje su prioritetne oblasti u kojima će se domaće zakonodavstvo usklađivati sa pravnim tekovinama EU?

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju predviđa se obaveza Republike Srbije da u dogovorenim rokovima uskladi domaće zakonodavstvo sa propisima koji spadaju u pravne tekovine Evropskih zajednica, sada Evropske unije. S obzirom na obim pravnih tekovina EU određena su prioritetna područja koja imaju direktan uticaj na stvaranje zone slobodne trgovine između EU i Srbije.

U skladu sa tim usklađivanje počinje od sledećih područja: zaštita konkurencije i kontrola dodele državnih pomoći (subvencija), pravo intelektualne svojine, javne nabavke, standardizacija i zaštita potrošača. Sa stupanjem na snagu SSP, obaveza usklađivanja se širi i na ostale oblasti pravnih tekovina EU.

Kada se formira zona slobodne trgovine između Srbije i EU?

Prelaznim sporazumom, čija je primena počela janaura 2009. godine stvara se zona slobodne trgovine između Srbije i EU u periodu od šest godina. Rok za liberalizaciju trgovine je određen u skladu sa sposobnošću srpske industrije i poljoprivrede da se prilagode slobodnoj trgovini ali i sa željom Srbije za što bržim završetkom reformi i pristupanjem Evropskoj uniji. Ovaj rok definisan je i imajući u vidu rokove koje su dogovorile druge države u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja (Makedonija 10 godina, Albanija 10, Hrvatska šest, Bosna i Hercegovina šest i Crna Gora pet godina).

Obaveza Srbije sastoji se u postepenom ukidanju carina na uvoz robe poreklom iz Evropske unije u prelaznom periodu od šest godina koji se okončava 1. januara 2014. godine. Od ovoga su izuzeti određeni strateški poljoprivredni proizvodi sadržani u Aneksu IIIg, koji će zadržati carinsku zaštitu sve do ulaska Srbije u članstvo EU. Sa druge strane, Evropska unija ovim ugovorom potvrđuje slobodan pristup robi iz Srbije tržištu Evropske unije, koji je slobodan još od 2001. godine.

Kojim tempom se liberalizuje trgovina između Srbije i EU?

Tempo liberalizacije i stepen zaštite zavisi od stepena osetljivosti proizvoda za industriju Srbije. Definisane su tri grupe industrijskih proizvoda, prema osetljivosti, za koje će liberalizacija biti ostvarena nakon perioda od tri, pet odnosno šest godina. Za proizvode koji se ne nalaze na ovim listama carine su bile ukinute momentom početka primene Prelaznog sporazuma 2009. godnie. Obezbeđeno je da ključni sektori domaće industrije (poput industrije automobila, igračaka, obuće, keramike...) ostanu na visokom stepenu zaštite u toku prelaznog perioda od pet odnosno šest godina.

Kada se ukidaju carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU?

Ukidanje carina za poljoprivredne proizvode, prerađene poljoprivredne proizvode, ribu i riblje proizvode biće takođe ostvareno postepeno, tokom prelaznog perioda od šest godina, uz zadržavanje carinske zaštite za pojedine proizvode (oko 20 odsto proizvoda, Aneks IIIg,) i nakon prelaznog perioda. Dogovoreno je da osetljivi proizvodi poput mesa, mleka i žita ostanu na visokom stepenu zaštite tokom petogodišnjeg tranzicionog perioda. Obezbeđeno je zadržavanje sezonske zaštite za jedan broj osetljivih proizvoda, voća i povrća, poput paradajza i paprika (Aneks IIIv).

Srbija je obezbedila kvote za izvoz od 180.000 tona šećera i 8.700 tona teletine godišnje. Po prvi put Srbija je obezbedila garantovanu godišnju kvotu za izvoz vina od 63.000 hektolitara vina, što će omogućiti investicije u ovom sektoru. Pregovori su rezultirali i kvotama za izvoz 15 tona pastrmke i 60 tona šarana iz nađše zemlje u EU.

Koje su još oblasti saradnje regulisane SSP?

Ugovorom Evropska unija i Srbija potvrđuju da će sarađivati u mnogobrojnim oblastima poput socijalne saradnje, obrazovanja i obuke, kulturne saradnje, informisanja i komunikacija, transporta, energetike, životne sredine, istraživanja i tehnološkog razvoja, što će omogućiti Srbiji pristup programima tehnološkog i naučnog razvoja koji postoje u Evropskoj uniji a koji su neophodni zarad celokupnog razvoja zemlje i zaustavljanja „odliva mozgova“ i odlaska mladih.

U kom roku će pravila konkurencije da počnu da se primenjuju na javna preduzeća?

Srbija preuzima obavezu da u roku od tri godine nakon stupanja na snagu Sporazuma primenjuje pravila konkurencije na javna preduzeća i otvori ih za konkurenciju iz Evropske unije, što je rok koji će omogućiti prilagođavanje ovih preduzeća tržišnoj utakmici.

Koje su koristi od SSP?

Direktna korist za građane:

Sporazum je bio jedan od neophodnih koraka ka ukidanju viza za građane Srbije jer ne postoji država koja nema ovakav sporazum a koja se nalazi na „beloj Šengen listi.“

Veća bezbednost proizvoda i zaštita potrošača koje će omogućiti da se izbegnu teške posledice po zdravlje stanovništva. Srbija redovno dobija informacije o nebezebdenim proizvodima koji se povlače sa tržišta EU, preko sistema RAPEKS.

Niže cene proizvoda i znatno veća mogućnost izbora usled liberalizacije trgovine sa EU.

Političke koristi:

Jačanje političke pozicije i ugleda Srbije u EU i u svetu - Srbija prestaje da bude jedina država na Balkanu koja nije pridružena EU i prestaje da bude jedina u Evropi koja nema ugovorni odnos sa EU.

Jačanje regionalne pozicije Srbije u odnosu na države za kojima je do sada zaostajala u ovom porcesu i mogućnost za preuzimanje uloge regionalnog lidera.

Privredne koristi:

Pretvaranje jednostranih ustupaka EU u oblasti trgovine u ugovorne odnose dve strane i institucionalizacija odnosa Srbije i EU. Pre potpisivanja SSP, trgovina između EU i Srbije je bila regulisana Autonomnim trgovinskim merama,tj. jednostranom izjavom volje EU koju je Unija mogla da izmeni u svakom trenutku. SSP predstavalja ugovornu obavezu kako za Srbiju tako i za EU i eventualne izmene donose se konsenzusom obeju strana.

Srbija je dobila pristup tržištu od 490 miliona potrošača za proizvođače iz Srbije. Ovo je rezultiralo konstantnim porastom izvoza iz Srbije i smanjivanjem trgovinskog deficita u trgovini sa EU. 2007. godine pokrivenost uvoza izvozom je bila 46,9%, dok je prva 3 meseca 2013. godine dostigla nivo od 70,5.

Davanje jasnog signala investitorima o stabilnosti prilika u zemlji - usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU u navedenim oblastima, uslovi za ulaganje i za poslovanje postaju prepoznatljivi i predvidljivi stranim investitorima.

Korak ka statusu kandidata i otvaranju mogućnosti za povećanje pretpristupne pomoći EU Srbiji - sticanjem statusa kandidata otvaraju se preostale 3 komponente IPA pretpristupnog fonda (ruralni razvoj, regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa), kao i mogućnosti za korišćenje značajno većih fondova EU

Administrativne koristi:

Veća pomoć EU u procesu zakonodavne reforme Srbije - SSP predstavlja osnov za pružanje dodatne pomoći u prenosu znanja i iskustava država članica EU u oblastima koje do sada nisu bile adekvatno pokrivene zakonodavnom reforomom.

Sporazum predstavlja pravni osnov za unapređenje saradnje Srbije i EU u brojnim oblastima: ekonomska i trgovinska politika, statistika, bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge, revizija i finansijska kontrola, promocija i zaštita investicija, industrijska saradnja, mala i srednja preduzeća, turizam, poljoprivreda i agro-industrijski sektor, ribarstvo, carine, porezi, socijalna saradnja, obrazovanje i obuka, kulturna saradnja, saradnja u audiovizuelnoj oblasti, informatičko društvo, elektronske komunikacijske mreže i usluge, informisanje i komunikacije, transport, energetika, nuklearna bezbednost, životna sredina, istraživanje i tehnološki razvoj, regionalni i lokalni razvoj i javna uprava.

Šta je Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA)?

Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije predstavlja detaljan, višegodišnji plan usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU, za period 2013 - 2016. Izrađen je tako da povezuje evropsko zakonodavstvo i domaći pravni poredak kako bi se u svakom trenutku pratili tempo, obim i kvalitet tog usklađivanja. Pravo Unije podeljeno je u skladu sa nadležnošću državnih organa, čime je omogućeno i redovno planiranje i praćenje njihovih zakonodavnih aktivnosti.

Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije predstavlja nastavak Nacionalnog programa za integraciju (NPI) koji je realizovn u periodu od 2008. do 2012. i obezbeđuje kontituitet procesa usklađivanja zakonodavstva. Podsećamo da je u celini, posmatrajući propise koji su planirani za usvajanje u periodu od jula 2008. godine do 31. decembra 2012. godine NPI ispunjen 88 odsto, odnosno da je od 1172 planirana zakona i podzakonskih akata usvojeno 1030.

Šta sadrži NPAA?

Osnovni delovi dokumenta prate strukturu sva tri kriterijuma za članstvo iz Kopenhagena - za politički, ekonomski i za sposobnost države da preuzima obaveze iz članstva. Za svaki od ova tri navedena dela dokumenta pratiće se pregled trenutnog stanja, zatim prioriteti za 2013. godinu u pogledu usklađivanja zakonodavstva, administrativni kapaciteti, mere za sprovođenje prioriteta, mere planirane za period 2014-2016, obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i pregled aktuelne i planirane inostrane razvojne pomoći Republici Srbiji.

Ovaj plan prati dinamiku pristupnih pregovora sa EU i revidira se na godišnjem nivou, u skladu sa ostvarenim koracima u procesu pregovora o članstvu.

Za 2013. planirano je usvajanje 337 propisa od kojih su 65 zakoni, a predviđeno je da se za svaku narednu godinu, na početku, definiše detaljna zakonodavna aktivnost. Takođe, ovako planiranje značajno će doprineti da se ubrza skrining kao prva faza otvaranja pregovora, odnosno analiza usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa pravom EU.

Kancelarija za evropske integracije, kao i u slučaju NPI, priprema izveštaje o sprovođenju Plana na tromesečnom nivou i dostavljati ih Vladi radi razmatranja i odlučivanja. 

Kakva je struktura NPAA?

Struktura Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU uključuje tri osnovna dela dokumenta i tri priloga.

Osnovni delovi dokumenta:

1. Politički kriterijumi

2. Ekonomski kriterijumi

3. Sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva.

Prilozi:

1. Prilog A - Plan usklađivanja zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama Evropske unije i pregled mera za sprovođenje;

2. Prilog B - Planirana budžetska sredstva;

3. Prilog V - Mere planirane u okviru procesa prevođenja i izrade nacionalne verzije pravnih tekovina Evropske unije.

youtube_logo

 

 

Četvorominutna animacija koja na popularan način predstavlja složen proces pregovora za članstvo u EU.

 

 

Pogledajte zanimljiv video o tome šta se u Srbiji finansira IPA sredstvima: