Сарадња до 2000. године

19. март 1970.	Потписан први трговински споразум између ЕЕЗ и СФРЈ са важењем од три године
26. јуна 1973.	Потписан други трговински споразум између ЕЕЗ и СФРЈ са важењем од пет година
01. април 1983.	Ступио на снагу споразум о сарадњи између ЕЕЗ и СФРЈ након ратификације свих 12 чланица ЕЗ и од стране СФРЈ
10. децембар 1987.	Потписан допунски протокол о трговини и други финансијски протокол између ЕЕЗ и СФРЈ за период од 1897-1991.
04. јули 1990.	Министри ЕЗ укључили Југославију у програм помоћи реструктурацији средње и источне Европе - PHARE
18. децембар 1990.	Одржан девети, истовремено и последњи састанак савета за сарадњу ЕЕЗ и СФРЈ на министарском нивоу
24, јуни 1991.	Потписан трећи финансијски протокол и Споразум између ЕЕЗ и СФРЈ у области транспорта (никада нису ступили на снагу)
08. новембар 1991.	Министри ЕЗ донели одлуку о увођењу ''рестриктивних мера'' према СФРЈ, које су затим претворене у негативне мере ограничене на Србију и Црну Гору
16. децембар 1991.	Декларације ЕЗ о ''признавању нових држава у источној Европи и СССР'' и о Југославији
15. јануар 1992.	Земље ЕУ признале независност Хрватске и Словеније
31. мај 1992.	ЕЕЗ увела санкције према СРЈ на основу резолуције Савета безбедности УН
27. октобар 1995.	Савет усвојио закључке о акцијама ЕУ у претходној Југославији
04. децембра 1995.	Усвојена уредба ЕУ о суспензији санкција према СРЈ (са важењем од 22.11.1995.)
09. април. 1996.	Декларација ЕУ о ''признавању'' СРЈ од стране држава чланица ЕУ.
25. јули 1996	Савет усвојио уредбу којом се регулише програм помоћи за обнову земаља са простора претходне Југославије (програм ''ОБНОВА'')
9. децембар 1996	Укинуте санкције ЕУ према СРЈ
29. април 1997	Савет усвојио закључке у вези са применом принципа условљености у билатералним односима са земљама претходне Југославије и увела ''аутономне трговинеске мере'' за увоз из СРЈ
1. јануар 1998.	Савет ЕУ укинуо ''аутономне трговинске мере'' на увоз из СРЈ

Сарадња после 2000. године

Процес стабилизације и придруживања наше земље Европској унији формално је започет 2001. године оснивањем Заједничке консултативне радне групе, као механизма који је требало да омогући Европској комисији и Србији и Црној Гори да сагледају ситуацију у бројним областима друштвеног и привредног живота, као и да промовишу ефикасније приближавање стандардима ЕУ.

На састанцима ЗКРГ (било их је укупно пет од 2001. до 2002. године) усвајане су заједничке препоруке, које су биле обавезујуће смернице за даље приближавање стандардима ЕУ. Такође су анализиране политичке и економске реформе, регионална сарадња и поштовање међународних обавеза а разговарало се и о секторским политикама.

Након четвртог састанка ЗКРГ, организацију и координацију свих послова који се односе на Србију преузима најпре Сектор за европске интеграције Министарства за економске везе с иностранством, а од 4. марта 2004. године Канцеларија за придруживање Европској унији Владе Републике Србије. Канцеларија за придруживање ЕУ државне заједнице СЦГ наставила је да координира извештаје влада Србије и Црне Горе, као и да извештава о надлежностима из домена Савета министара, пре свега о питањима одбране и регионалне сарадње.

Након петог састанка ЗКРГ наступила је дуга пауза у формалном дијалогу са ЕУ посвећеном припремама за Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП). Разлог су биле уставне трансформације предходне СРЈ у државну заједницу Србија и Црна Гора.

У периоду од јула 2002. године до јула 2003. године, одржана су три незванична састанка представника Комисије ЕУ и представника држава-чланица и државне заједнице Србија и Црна Гора на којима је оцењено да треба покренути нови формални механизам за сарадњу - Унапређени стални дијалог (УСД). Унапређени дијалог суштински није био различит од КРГ и уведен је као инструмент који би осигурао позитивну оцену у Студији о изводљивости, као и да се искористи време до отпочињања преговора о ССП за додатне стручне консултације и помоћ. Први Унапређени стални дијалог Србије и Црне Горе са ЕУ одржан је јула 2003. године и до јануара 2005. одржано је укупно шест састанака.

На овим састанцима Европска комисија и Србија и Црна Гора процењивали су стање реформи и дефинисали препоруке за даље активности у Процесу стабилизације и придруживања. Европска унија је тада, пре свега, подвукла значај поштовања Уставне повеље у унапређењу међународних односа, ефикасан рад институција и владавину права. Формулисане су посебне препоруке из области правосуђа и унутрашњих послова, заштите људских и мањинских права, економије, структурних реформи, интелектуалне и индустријске својиме, права конкуренције и других секторских политика.

Од успостављања државне заједницe Србија и Црна Гора, интереси Србије и Црне Горе у процесу придруживања ЕУ усаглашавају се у мешовитој радној групи двеју чланица државне заједнице.

Европска комисија објављује годишње извештаје о напретку у Процесу стабилизације и придруживања. Извештај садржи општи део са оценама о оствареном напретку Процеса у целом региону западног Балкана и посебне делове, у којима се описује развој у појединим земљама, укључујући Србију и Црну Гору.

Кораци које је Србија предузимала током преговарања са Европском унијом били су формирање Преговарачког тима Републике Србије, у јануару 2005. године. Документ који је од изузетне важности за даљи ток преговора, Студија изводљивости о спремности Србије да води преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању, добијен је у априлу исте године. Такође, у септембру те године усвојена је платформа за преговоре о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању, док су 10. октобра 2005. године отворени преговори о Споразуму. Прва рунда техничких преговора о овом документу одржана је у новембру 2005. године. Нажалост, преговори су обустављени 3. маја 2006. и биће настављени тек више од годину дана касније, 13. јуна 2007. Завршна рунда техничких преговора окончана је 10. септембра 2007. а 7. новембра исте године парафиран је Споразум о стабилизацији и придруживању. Народна скупштина Републике Србије 9. септембра 2008. године ратификовала је Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и Прелазни трговински споразум. ССП и Прелазни споразум потписани су 29. априла 2008. године у Бриселу.
Од 1. фебруара 2009. Србија једнострано примењује прелазни трговински споразум, који је у децецембру исте године одмрзнут, а 14. јуна 2010. Савет министара Европске уније је одлучио је да одмрзне и процес ратификације ССП-а. Одлука је донета пошто је главни хашки тужилац Серж Брамерц обавестио министре ЕУ, да је задовољан сарадњом Србије са Међународним судом за ратне злочине у бившој Југославији