Нови уговор Европске уније
|
Челници земаља чланица Европске уније успели су да усагласе нови реформски уговор, који ће бити потписан 13. децембра у Лисабону.
“Ово је историјски споразум који ЕУ даје способност за деловање у 21. веку” рекао је председник Европске комисије Жозе Мануел Баросо.
Вест је објављена након што су челници земаља чланица Европске уније успели да реше главне препреке за постизање договора о новом реформском уговору, тј. питања која су постављали Пољска и Италија.
Пољска је тражила да се формализује одредба која би омогућила групи земаља којој мало недостаје до блокирајуће мањине да одложе доношење одлуке на 'разумни' рок, што у пракси значи неколико месеци. Одредба позната као компромис из Јоанине, по грчком граду у којем је договорена 1994, до сада никада није била коришћена и већина земаља чланица желела је да је задржи у облику политичке декларације, која се може лакше мењати.
Уз тај механизам који омогућава лакше блокирање одлука, Пољска се изборила за још један уступак, а то је да се систем одлучивања двоструком већином неће примењивати одмах након ступања на снагу новог уговора, него тек после 2014. године, с тим да ће се до 2017. на тражење било које земље чланице моћи да гласа према садашњем систему пондерисаних гласова из садашњег Уговора из Нице.
Према систему двоструке већине, одлуке у Савету ЕУ биће прихваћене ако за њих гласа 55 одсто земаља чланица које представљају најмање 65 одсто становништва Европске уније.
Пољској је испуњен још један захтев - повећаће се број независних правних саветника при Европском суду правде са садашњих осам за још три, а једно од три нова места припашће Пољаку. Независни правни саветници (енг. advocate genera) помажу Суду у доношењу одлука, а иако њихово мишљење није правно обвезујуће, Суд га обично следи.
Италијани, који су били незадовољни бројем места у Европском парламенту, добиће једно додатно место. Тиме се број посланика с правом гласа неће повећати, јер председник Парламента неће имати право гласа. Према томе договору Европски парламент ће имати 750 посланика плус председника.
Још раније је решено питање како ће се писати европска валута еуро на ћирилици на бугарском језику. Упркос противљењу Европске централне банке која је тражила да се еуро мора писати једнако на свим језицима, а да у грчком језику и на ћирилици мора бити иста комбинација слова писана одговарајућим знаковима у тим писмима, на крају је договорено да се Бугарима препусти да пише као и досада евро, а не еуро. Бугари истичу да у њиховом језику није могућа словна комбинација 'еу' на почетку речи.
Италија није имала примедби на сам уговор, но незадовољна је била предлогом прерасподеле посланичких места у идућем сазиву Европског парламента по којем би први пут имала мање заступника од Француске и Велике Британије, којима је најближа по броју становника.
Према договореном компромису, Италија би имала 73 посланика колико и Британија, док би Француска остала на 74.
Нови уговор требало да замијени европски Устав, који никад није ступио на снагу након што није ратификован у свим земљама чланицама због неуспеха на референдумима у Француској и Холандији. Уговор би требало да омогући даљње проширење ЕУ, будући да је садашњи Уговор из Нице дизајниран за 27 земаља чланица.
Обриси уговора договорени су на самиту ЕУ у јуну ове године за време немачког председавања. Према том договору, нови уговор преузима највећи део решења из пропалог Устава. У уговору се не спомињу симболи, застава и химна ЕУ-а, а избачена је и реч устав.
Не буде ли изненађења у процесу ратификације, уговор би требало да ступи на снагу 2009. године, пре избора за Европски парламент.
Најважнија промена односи се на начин одлучивања у Европској унији. Уводи се нови систем двоструког одлучивања, што значи да је одлука прихваћена ако за њу гласа 55 посто држава чланица, које представљају најмање 65 посто грађана Европске уније.
Међутим, на захтев Пољске, садашњи сустав одлучивања пондерисаним гласовима остаје на снази до 2014. године, а до 2017. године остаје могућност да се одлучује на тај начин ако то затражи нека од земаља чланица. Након 2017. године одлучивало би се само двоструком већином.
Друга велика новост јесте увођење функције председника Европског савета на двоипогодишњи мандат, уместо садашњег система ротирајућег шестомесечног председавања.
Уводи се и функција Високог представника који ће уједно бити и потпредседник Европске комисије, а биће задужен за вођење спољне политике Уније. То је, према пропалом Уставу, требало да буде министар спољних послова ЕУ, али се на захтев Британије одустало од назива министар.
Велика Британија је на јунском самиту изборила за себе изузећа у подручју појачане полицијске и правосудне сарадње, а на њу се неће односити ни одредбе из Повеље о основним правима. Британија не жели да прихвати одредбе из Повеље које јамче широка права на штрајк.
Више о томе:
1. Португалско ЕУ председавање: José Socrates believes to be very close to the ‘Treaty of Lisbon’
2. EurActiv: EU summit: leaders strike treaty deal
3. EUobserver: EU agrees new 'Lisbon Treaty' |
|
ДОБРОДОШЛИ
Канцеларија
ПРЕС КОРНЕР
