|
|
1. ЕВРОПСКА УНИЈА (ЕУ) / EUROPEAN UNION (EU) / UNION EUROPÉENNE (UE) / EUROPÄISCHE UNION (EU)
Европска унија је регионална организација европских држава кроз коју чланице остварују заједничке циљеве као што су уравнотежен привредни и друштвени развој, висока стопа запослености, заштита права и интереса грађана.
Европска унија, У данашњем облику, основана је у Мастрихту 1992. године Уговором о Европској унији. ЕУ представља јединствен институционални оквир који чине тзв. три стуба ЕУ. Први стуб чине три међународне организације (Европска заједница за угаљ и челик, Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију); други стуб представља заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ, док трећи стуб чине полицијска и правосудна сарадња у кривичним стварима.
Основни циљеви ЕУ су: подржавање привредног и друштвеног развоја; потврђивање властитог идентитета на међународној сцени вођењем заједничке спољне и безбедносне политике (и постепено стварање заједничке одбрамбене политике, која може довести до заједничке одбране); заштита права и интереса држављана држава чланица увођењем држављанства ЕУ; чување и даљи развој Уније као простора слободе, безбедности и правде, на коме је слободно кретање лица обезбеђено уз паралелно усвајање одговарајућих мера из области контроле спољних граница, азила, имиграције и борбе против организованог криминала и очување тековина Заједнице.
ЕУ има 27 држава-чланица. Основне институције ЕУ су: Европски савет, Савет ЕУ, Европска комисија, Европски парламент, Европски суд правде, Европски финансијски суд, Економско-социјални савет, Комитет европских региона, Европска инвестициона банка, Европски инвестициони фонд, Европска централна банка, Омбудсман итд.
http://europa.eu/
2. ЕВРОПСКА КОМИСИЈА (ЕК)/ EUROPEAN COMMISSION / COMMISSION EUROPÉENNE / EUROPÄISCHE KOMMISSION
Европска комисија је најважнија извршна институција ЕУ. Комисија има овлашћења да покреће иницијативе, да припрема одлуке Савета ЕУ и да их спроводи по усвајању, да надзире примену одлука и других прописа на територији држава-чланица ЕУ. ЕК, такође, обезбеђује спровођење оснивачких уговора и остваривање интереса ЕУ.
Комисија има 27 чланова, по једаног држављанина сваке државе-чланице, који су независни у раду.
Области надлежности комесара су: саобраћај и енергетика; конкуренција; пољопривреда, сеоски развој и водопривреда; привреда и информатичко друштво; унутрашње тржиште, пореска политика и царинска унија; истраживање; економска и монетарна питања; развој и хуманитарна помоћ; проширење; спољни послови; трговина; заштита здравља и потрошача; регионална политика; образовање и култура; буџет; правосуђе и унутрашњи послови; запошљавање и социјална питања.
http://ec.europa.eu/
3. ОЛАФ; ЕВРОПСКИ БИРО ЗА БОРБУ ПРОТИВ ПРОНЕВЕРА / OLAF – EUROPEAN ANTI-FRAUD OFFICE / OLAF - OFFICE EUROPÉEN DE LUTTE ANTI FRAUDE / OLAF -EUROPÄISCHES AMT FÜR BETRUGSBEKÄMPFUNG
ОЛАФ се бави заштитом финансијских интереса ЕУ. Задатак овог тела је борба против сваког вида финансијских злоупотреба и корупције. Надлежности ОЛАФ-а могу се односити и на треће државе са којима државе-чланице ЕУ имају потписане уговоре. Први извештај ОЛАФ је поднео јуна 2000. године. Једна од првих напомена у извештају била је да се правила у вези са финансијским пословањем унутар ЕУ морају усагласити, будући да су уочене разлике међу самим државама-чланицама.
http://ec.europa.eu/anti_fraud/index_en.html
4. ЕВРОСТАТ; СТАТИСТИЧКИ ЗАВОД ЕВРОПСКИХ ЗАЈЕДНИЦА /EUROSTAT - STATISTICAL OFFICE OF THE EUROPEAN COMMUNITIES / EUROSTAT - BUREAU DE STATISTIQUES DES COMMUNAUTÉS EUROPÉENNES / EUROSTAT - STATISTISCHES AMT DER EUROPÄISCHEN UNION
Евростат је основан 1953. године и има статус генералног директората Европске комисије. Основне функције Евростата су: пружање неопходних статистичких података институцијама ЕУ како би могле да анализирају, воде и процењују комунитарне политике, као и снабдевање јавних установа, предузећа, образовних установа, новинара и грађана комунитарним статистичким подацима. Евростат делује у складу са принципима научне непристрасности, веродостојности и објективности.
Комунитарна статистика се дели на 9 група: општа статистика; економија и финансије; становништво и социјални услови; индустрија, трговина и услуге; пољопривреда и водопривреда; спољна трговина; саобраћај; животна средина и енергетика, и наука и технологија. Седиште Евростата је у Луксембургу.
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/eurostat
5. ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОРАТ / DIRECTORATE GENERAL (DG) / DIRECTION GÉNÉRALE (DG) / GENERALDIREKTION (GD)
Генерални директорат је главна административна јединица Европске комисије, која предлаже прописе, спроводи комунитарну политику ЕУ, надзире државе-чланице у њиховом спровођењу и додељује средства из буџета ЕУ. У овом тренутку постоји 41 генерални директорат и унутрашњa службa, које су подељене у 4 групе: 1) секторске политике (пољопривреда, конкуренција, економија и финансије, образовање и култура, запошљавање, социјална политика и једнаке могућности, привреда и индустрија, животна средина, извршне агенције, рибарство и поморство, заштита здравља и потрошача, информатичко друштво и медији, унутрашње тржиште, центар за научна истраживања, правосуђе, слободу и безбедност, регионална политика, научна истраживања, пореска политика и царине, енергетика и саобраћај); 2) спољни послови (развој, проширење, EuropeAid, канцеларија за координисање европске помоћи, канцеларија за хуманитарну помоћ ECHO, спољни послови, трговина); 3) општи послови (Европска канцеларија за борбу против проневера ОЛАФ, ЕВРОСТАТ, штампа и комуникације, издавачки завод, генерални секретаријат) и 4) унутрашњи послови (буџет, Саветодавна група за политике ЕУ, генерални директорат за информатику, служба за заштиту података, канцеларија за инфраструктуру и логистику- Брисел, Канцеларија за инфраструктуру и логистику- Луксембург, унутрашња ревизорска служба, генерални директорат за тумачење, правна служба, административна служба, генерални директорат за особље и администрацију, преводилачка служба). Канцеларија за Србију се налази у оквиру Генералног директората за проширење, Одсек за западни Балкан.
http://ec.europa.eu/dgs_en.htm
6. ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ (ЕП) / EUROPEAN PARLIAMENT (EP) / PARLEMENT EUROPÉEN (PE) / EUROPÄISCHES PARLAMENT (EP)
Европски парламент је представничко тело становника Европске уније. Посланици ЕП се бирају непосредним гласањем од 1979. године, а број посланика који се бирају у земљама чланицама сразмеран је уделу становника те земље у укупном броју становника ЕУ. Према резултатима последњих избора (2004.), ЕП има 785 посланика.
Посланици се у ЕП групишу зависно од програмске или идеолошке блискости, а не националне припадности. Нека од основних овлашћења ЕП су: разматрање предлога Европске комисије, учествовање у доношењу прописа путем поступка саодлучивања са Саветом ЕУ, именовање и разрешење чланова Европске комисије, право упита у вези са радом Комисије и Савета ЕУ, подела овлашћења у доношењу годишњег буџета и надзор над његовом применом заједно са Саветом ЕУ. Улога ЕП је значајно ојачана Уговором из Амстердама (1997). Седиште ЕП је у Стразбуру (Француска), иако се све већи број (ванредних) заседања одржава и у Бриселу.
http://www.europarl.europa.eu/news/public/default_en.htm
7. САВЕТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ; САВЕТ МИНИСТАРА / COUNCIL OF EUROPEAN UNION / CONSEIL DE L'UNION EUROPÉENNE / RAT DER EUROPÄISCHEN UNION
Савет Европске уније или Савет министара ЕУ представља најважније тело ЕУ, које има законодавне и извршне надлежности. Савет ЕУ чини по један министар из сваке државе-чланице, у зависности од области која се налази на дневном реду Савета. Савет је надлежан за доношење одлука ради остваривања Уговором утврђених циљева, доношење прописа, усаглашавање економских политика држава чланица итд.
У Савету се одлуке доносе једногласно или квалификованом већином (глас државе је одређен с обзиром на број становника = за изгласавање одлуке неопходно је најмање 62 од укупно 87 гласова у Савету). Састанци Савета одржавају се редовно једном месечно, а по потреби организују се и ванредна заседања, као и незванични састанци на којима се не доносе одлуке (називају се и Гимник састанци по имену немачког дворца у коме је одржан први овакав састанак у априлу 1974).
Најзначајније одлуке доносе се на састанцима министара спољних послова држава-чланица (састанак Савета за опште послове = General Affairs Council - GAC) и на састанцима министара за економију и финансије (ЕКОФИН).
http://www.consilium.europa.eu/
8. ЕВРОПСКИ САВЕТ / EUROPEAN COUNCIL / CONSEIL EUROPÉEN / EUROPÄISCHER RAT
Европски савет према Уговору о ЕУ (1992) даје смернице потребне за развој ЕУ и одређује опште политичке циљеве ЕУ. Европски савет у правном смислу није тело ЕУ, већ састанак на највишем нивоу представника држава-чланица (самит ЕУ). Појам Европски савет настао је дугогодишњом праксом међудржавног договарања, а први пут је званично поменут у Јединственом европском акту (Single European Act, 1986). Председници влада или држава-чланица ЕУ састају се најмање два пута годишње како би размотрили сва питања од значаја за ЕУ. На састанцима Европског савета разматрају се кључна питања од интереса за спољну, безбедносну и унутрашњу политику ЕУ, а закључци се потом објављују у виду саопштења и имају улогу смерница за рад институција ЕУ.
http://europa.eu/european_council/index_en.htm
9. САВЕТ ЕВРОПЕ (СЕ) / COUNCIL OF EUROPE / CONSEIL DE L'EUROPE / EUROPÄISCHER RAT
Савет Европе је свеевропска међународна организација основана 1949. године са циљем да подстиче демократију, поштовање људских права и владавину права у државама-чланицама. Одбрана и јачање наведених вредности није искључиво унутрашња ствар државе, него и заједничка одговорност свих држава-чланица СЕ. Савет Европе је активан и у одржавању и промовисању европског културног наслеђа.
Савет Европе основале су Велика Британија, Француска, Италија, Холандија, Белгија, Луксембург, Данска, Шведска, Норвешка и Ирска, а данас броји 45 држава европског континента (међу којима су и Швајцарска, Исланд и Русија).
Битно је нагласити да ово није установа ЕУ, иако постоје различити облици сарадње између ЕУ и СЕ. Савет Европе (Council of Europe) не би требало мешати са Европским саветом (European Council). Чланство у СЕ представља важан (неформални) предуслов за чланство у ЕУ с обзиром на то да подразумева способност и спремност да се штите људска права и права етничких мањина и да се поштује принцип владавине права. Седиште СЕ је у Стразбуру (Француска).
www.coe.int
10. СУД ПРАВДЕ ЕВРОПСКИХ ЗАЈЕДНИЦА / COURT OF JUSTICE OF THE EUROPEAN COMMUNITIES / COUR DE JUSTICE DES COMMUNAUTÉS EUROPÉENNES / EUROPÄISCHER GERICHTSHOF (EUGH)
Суд правде Европских заједница једини је овлашћени тумач одредаба оснивачких уговора ЕУ. Суд је надлежан за примену права Заједнице и за тумачење одредаба права ЕУ. Суд може одлучивати у случајевима које подносе државе-чланице, институције Заједнице, као и правна и физичка лица. У поступку претходног тумачења права Заједнице, који се покреће на захтев суда државе-чланице, Суд обезбеђује јединствено тумачење права Заједнице. Суд правде Европских заједница има 25 судија и 8 независних адвоката. Седиште Суда је у Луксембургу.
http://www.curia.europa.eu/en/www.coe.int
11. ПРВОСТЕПЕНИ СУД EВРОПСКИХ ЗАЈЕДНИЦА/COURT OF FIRST INSTANCE OF THE EUROPEAN COMMUNITIES - CFI/TRIBUNAL DE PREMIERE INSTANCE DES COMMUNAUTÉS EUROPÉENNES- TPICE
Првостепени суд Европских заједница чине према Уговору из Нице, барем један судија из сваке државе-чланице, тако да је најмањи могући број судија овог суда данас је 25. Тако је и у пракси, но отворена је могућност да се број судија повећа. Суд суди у пленуму или у већима, организција и поступак пред Судом уређени су Статутом суда, који је садржан у Протоколу уз Оснивачки уговор и његов је саставни део, као и Пословником о раду Провстепеног суда.
http://www.dei.gov.ba/dokumenti/?id=4832
12. ЕВРОПСКИ ФИНАНСИЈСКИ СУД / EUROPEAN COURT OF AUDITORS / LA COUR DES COMPTES EUROPÉENNE / EUROPÄISCHER RECHNUNGSHOF (EURH)
Европски финансијски суд основан је Уговором о изменама финансијских прописа 22. јула 1975. године, а почео је да ради октобра 1977. године. Уговором о ЕУ (Мастрихт, 1992) Суд је добио статус органа ЕУ. Европски финансијски суд надлежан је да контролише приходе и трошкове институција ЕУ, гарантује здраво финансијско управљање и омогућава Европском парламенту да одобри извршавање буџета. Седиште Европског финансијског суда налази се у Луксембургу.
http://eca.europa.eu/portal/page/portal/eca_main_pages/home
13. ЕВРОПСКА ИНВЕСТИЦИОНА БАНКА (ЕИБ) / EUROPEAN INVESTMENT BANK (EIB) / BANQUE EUROPÉENNE D'INVESTISSEMENT (BEI) / EUROPÄISCHE INVESTITIONSBANK (EIB)
Европска инвестициона банка је финансијска институција ЕУ чија је улога обезбеђивање средстава за капитална улагања намењена за развој и интеграцију ЕУ. Банка одобрава кредите за развој недовољно развијених региона, модернизацију саобраћајне, телекомуникационе и енергетске инфраструктуре, конкурентност европске индустрије, развој малих и средњих предузећа, заштиту животне средине, и то уз минималне годишње камате. Укупан износ кредита ЕИБ износи око 20 милијарди евра годишње, с тим што у финансирању појединачних пројеката Банка не учествује са више од 50 одсто средстава. Европска инвестициона банка је у Србији и Црној Гори од 2001. године учествовала у кредитирању великих инфраструктурних пројеката у области енергетике и саобраћаја, као и у кредитирању у области здравства и просвете. Седиште ЕИБ налази се у Луксембургу.
www.eib.org
14. ЕВРОПСКИ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНД (ЕИФ) / EUROPEAN INVESTMENT FUND (EIF) / FONDS D'INVESTISSEMENTS EUROPÉENS (FIE) / EUROPÄISCHER INVESTITIONSFONDS (EIF)
Европски инвестициони фонд основан је 1994. године са циљем да подржи економски развој и смањи ниво незапослености у Европској унији. Основни задатак Фонда је да привуче што више приватног капитала за финансирање инфраструктурних пројеката и да обезбеди финансијска средства за мала и средња предузећа. Фонд располаже сопственим
средствима, средствима ризичног капитала Европске инвестиционе банке* и буџетским средствима Европске заједнице.
http://www.eif.org/
15. ЕВРОПСКА ЦЕНТРАЛНА БАНКА (ЕЦБ) / EUROPEAN CENTRAL BANK (ECB) / BANQUE CENTRALE EUROPÉENNE (BCE) / EUROPÄISCHE ZENTRALBANK (EZB)
Европска централна банка, основана 30. јуна 1998. године, наследила је Европски монетарни институт. Од 1. јануара 1999. године ЕЦБ је преузела све надлежности за примену европске монетарне политике која је одређена од стране Европског система централних банака. Главни органи ЕЦБ су Савет и Извршни одбор. Савет чине гувернери централних банака држава чланица и чланови Извршног одбора. Савет одлуке доноси једноставном већином гласова чланова. ЕЦБ је задужена да управља количином новца у оптицају, спроводи мењачке послове, надзире и управља девизним резервама држава чланица и промовише несметано деловање платног промета на територији ЕУ. Седиште ЕЦБ налази се у Франкфурту.
http://www.ecb.int/home/html/index.en.html
16. ОМБУДСМАН / OMBUDSMAN / OMBUDSMAN MEDIATEUR / OMBUDSMANN
Омбудсман (народни адвокат, заступник) прима жалбе грађана ЕУ када сматрају да су им комунитарне установе угрозиле одређено право. Омбудсман је установљен уговором из Мастрихта* (1992) у циљу унапређивања демократичности и транспарентности у раду комунитарне управе. Омбудсман, самоиницијативно или на основу пријаве разматра одређене случајеве кршења процедуре у раду органа ЕУ. Он врши и улогу посредника у спору између лица које је поднело жалбу и оптуженог органа ЕУ. Омбудсман несметано врши истрагу, а орган под истрагом дужан је да приложи сва документа неопходна за истрагу. Омбудсману се могу обратити држављани ЕУ, држављани трећих земаља који бораве у ЕУ, предузећа, удружења, као и организације чије је седиште у ЕУ.
http://www.ombudsman.europa.eu/home/en/default.htm
17. ЕВРОПСКА ПОЛИЦИЈСКА КАНЦЕЛАРИЈА (ЕВРОПОЛ) / EUROPEAN POLICE OFFICE (EUROPOL) / OFFICE EUROPÉEN DE POLICE (EUROPOL) / EUROPÄISCHES POLIZEIAMT (EUROPOL)
Наднационална полицијска канцеларија успостављена је Уговором о ЕУ, а почела је да ради 1998. године. Потреба за делотворнијом борбом против организованог међународног криминала у време "нестанка" граница између држава чланица ЕУ представља основни разлог оснивања Европола. Европол није надлежан за спровођење међународних истрага, већ прикупља, анализира и доставља обавештајне податке органима држава-чланица или трећим државама, односно даје стручну и техничку подршку у истражним поступцима. Европол има улогу координатора сарадње полиција држава-чланица ЕУ. Седиште канцеларије Европола налази се у Хагу.
http://www.europol.europa.eu/
18. ЕКОНОМСКИ И СОЦИЈАЛНИ КОМИТЕТ (ЕКОСОК) / ECONOMIC AND SOCIAL COMMITTEE (ECOSOC) / COMITÉ ÉCONOMIQUE ET SOCIAL EUROPÉEN (CESE) / WIRTSCHAFTS- UND SOZIALAUSSCHUSS (WSA)
Економски и социјални комитет је саветодавно тело ЕУ које заступа интересе привредних и социјалних група из држава чланица ЕУ. Комитет је установљен Римским уговором* (1957. године) и од тада заузима значајно место у поступку одлучивања у телима ЕУ. Саветовање Комитета је обавезно у случајевима који се непосредно тичу његове надлежности. Економски и социјални комитет има могућност и да самостално објављује своја мишљења о питањима из своје надлежности.
Комитет има 222 члана, који су подељени у три групе (радници, послодавци и остали) и у пуном саставу се састаје десет пута годишње. Овај Комитет годишње објави, у просеку, око 180 мишљења.
http://eesc.europa.eu/
19. КОМИТЕТ РЕГИОНА / COMMITTEE OF THE REGIONS / COMITÉ DES RÉGIONS / AUSSCHUSS DER REGIONEN
Комитет региона је најмлађа институција ЕУ. Основан је Уговором из Мастрихта* (1992) као представничко тело локалних и регионалних власти држава чланица ЕУ. Комитет има 222 члана. Основни задатак овог тела је да усклади процес одлучивања у ЕУ са посебним интересима европских региона, односно да га приближи интересима и очекивањима грађана ЕУ. Комисија ЕУ* и Савет ЕУ* обавезни су да консултују Комитет региона о предлозима одлука које се примењују на регионалном и локалном нивоу. Комитет има искључиво саветодавну улогу и нема могућности да заустави или одложи одлуку Савета, односно Комисије ЕУ. Према одредбама Уговора из Мастрихта, Комитет се консултује када се доносе одлуке у вези са следећим областима: економска и социјална
кохезија, свеевропска мрежа саобраћајне инфраструктуре, здравство, образовање и култура. Уговором из Амстердама,* наведеним областима додате су и политика запошљавања, животна средина, стручна обука и саобраћај.
http://www.cor.europa.eu/
20. КОМИТЕТ СТАЛНИХ ПРЕДСТАВНИКА ; КОРЕПЕР / COMMITTEE OFPERMANENT REPRESENTATIVES - COREPER / COMITÉ DES REPRÉSENTANTS PERMANENTS - COREPER / AUSSCHUSS DER STÄNDIGEN VERTRETER - COREPER
КОРЕПЕР је тело при ЕУ у Бриселу, које чине стални представници држава чланица и њихови заменици. КОРЕПЕР припрема дневни ред и одлуке Савета ЕУ.* Такође, Комитет надгледа и координира рад око 250 радних тела и група које припремају рад Савета на техничком нивоу. Ово дипломатско тело, које се састаје једном недељно, заузима кључно место у структури доношења одлука ЕУ. КОРЕПЕР се дели на два нивоа: КОРЕПЕР l бави се углавном техничким, административним питањима и чине га заменици сталних представника, док КОРЕПЕР ll окупља сталне представнике тј. амбасадоре, и бави се политичким питањима, што га чини веома утицајним телом у раду Савета.
www.dip-badajoz.es/eurolocal/entxt/eu/institut/coreper.htm
21. ЕВРОПСКА АГЕНЦИЈА ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ (ЕАР) / EUROPEAN AGENCY FOR RECONSTRUCTION (EAR) / AGENCE EUROPÉENE POUR LA RECONSTRUCTION (AER) / EUROPÄISCHE AGENTUR FÜR WIEDERAUFBAU (EAW)
Европска агенција за реконструкцију (Агенција) је основана фебруара 2000. године са седиштем у Солуну и оперативним центрима у Београду, Подгорици и Приштини. Организована је као независна агенција ЕУ чији рад надзиру Европски савет и Европски парламент. Основни задаци Агенције су: непосредно спровођење обнове и развоја привреде, успостављање темеља за развој тржишне привреде и јачање приватног предузетништва, као и подршка развоју демократије, људских права и правне државе. У надлежности Агенције је територија Србије и Црне Горе, а од децембра 2001. године и територија Републике Македоније.
http://ec.europa.eu/enlargement/archives/ear/home/default.htm
22. КАРДС; ПРОГРАМ ПОМОЋИ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ОБНОВУ, РАЗВОЈ И СТАБИЛИЗАЦИЈУ / CARDS - COMMUNITY ASSISTANCE FOR RECONSTRUCTION, DEVELOPMENT AND STABILIZATION / CARDS - AIDE COMMUNAUTAIRE POUR LA RÉCONSTRUCTION, LE DÉVELOPPEMENT ET LA STABILISATION / CARDS - GEMEINSCHAFTSHILFE FÜR WIEDERAUFBAU, ENTWICKLUNG UND STABILISIERUNG
Помоћ ЕУ намењена земљама западног Балкана* остварује се у оквиру програма КАРДС. Сврха овог програма је пружање подршке поменутим земљама у Процесу стабилизације и придруживања*. Он је усмерен на економску обнову, демократску стабилизацију, модернизацију државне управе, помирење и повратак избеглих и интерно расељених лица и унапређивање регионалне сарадње. Од 2001. до 2006. године ЕУ је у оквиру програма КАРДС издвојила 4,65 милијарди евра помоћи за земље западног Балкана.
http://ec.europa.eu/enlargement/financial_assistance/cards/index_en.htm
23 . ЕВРОПСКА АГЕНЦИЈА ЗА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ / EUROPEAN ENVIRONMENT AGENCY – EEA/ основана је 1990. са циљем да подржи одрживи развој и постигне значајан и мерљив напредак у очувању животне средине у Европи, пружајући важне и поуздане информације институцијама које креирају политике и доносе одлуке, али и најширој јавности. ЕЕА започела је са радом 1994. године. Седиште јој је у Копенхагену /Данска/. Агенција је отворена према државама које нису чланице ЕУ, али деле бригу за животну средину, што су Исланд, Лихтенштајн и Норвешка које су чланице од оснивања. ЕЕА запошљава око 100 људи и располаже годишњим прорачуном од 25 милиона евра.
http://www.eea.europa.eu/
23. СТУДИЈА ИЗВОДЉИВОСТИ / FEASIBILITY STUDY / ÉTUDE DE FAISABILITÉ / DURCHFUHRBARKEITSSTUDIE
Eвропска комисија израђује Студију изводљивости у којој је садржана процена спремности одређене државе западног Балкана да започне преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП). Приликом припреме Студије изводљивости посебна пажња се придаје степену усвајања и спровођења препорука и закључака Заједничке консултативне радне групе (КРГ), а у случају Србије и Црне Горе и састанака стручњака ЕК и наше земље у оквиру Унапређеног сталног дијалога. Студију углавном чине три главна одељка: уводни део укључује осврт на стање које је претходило изради студије, резиме претходне процене стања и историјат билатералних односа СЦГ и ЕУ. Други одељак чини оцена испуњавања политичких и економских критеријума а трећи процена специфичних обавеза и пресек станја у појединим секторима. На основу закључка Студије који подноси комисија ЕУ, Савет ЕУ доноси одлуку о започињању преговора. Србија и Црна Гора добила је 12. априла 2005. године позитивну оцену Студије изводљивости за закључење Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији.
http://www.seio.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=184
|
|
ДОБРОДОШЛИ
Канцеларија
ПРЕС КОРНЕР
