1. Колико су трајали преговори ССП између Србије и ЕЗ?

У Палати државне заједнице СЦГ 10. октобра 2005. године одржана је свечана седница којом је означен почетак преговора Европске уније и Србије и Црне Горе о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању који представља прву степеницу ка интеграцији у ЕУ. Свечаности су присуствовали комесар за проширење Европске уније Оли Рен, тадашњи председник државне заједнице СЦГ Светозар Маровић, председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница, председник Владе Републике Црне Горе Мило Ђукановић и амбасадор Велике Британије, земље која је у то време била председавајућа Европском унијом, Дејвид Гауен. Премијер Коштуница је тим поводом оценио да Споразум о стабилизацији и придруживању има „значај и вредност угаоног камена у грађевини свеобухватних реформи, која се још увек подиже“.

Преговори су закључени 10. септембра 2007. године у Бриселу, завршетком пете техничке рунде преговора између Републике Србије и ЕУ. 7. новембра исте године парафиран је Споразум о стабилизацији и придруживању. Народна скупштина Републике Србије 9. септембра 2008. године ратификовала је Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и Прелазни трговински споразум. ССП и Прелазни споразум потписани су 29. априла 2008. године у Бриселу. Од 1. фебруара 2009. Србија једнострано примењује прелазни трговински споразум, док се ратификација Споразума o стабилизацији и придруживању у државама чланицама ЕУ очекује током текуће године.

Ратификовањем ССП у Народној скупштини Републике Србије, државама чланицама ЕУ и након одобрењa Европског парламента преговори ће бити окончани.

2. Шта је Споразум о стабилизацији и придруживању?

Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) је међународни уговор, чијим ће потписивањем Србија добити статус државе придружене Европској унији. Потписивањем овог уговора, однос Србије и Европске уније постаје двострано обавезујући, са тачно утврђеним правима и обавезама обеју страна. Однос Србије и Европске уније утврђен овим уговором ће дефинисати међусобна права и обавезе до момента ступања Србије у чланство Европске уније и потврђује могућност приступања Србије Унији, у зависности од развоја друштва и напретка у реформама.

О ССП можете сазнати више у брошури Канцеларије за придруживање ЕУ http://web.uzzpro.sr.gov.yu/kzpeu/publikacije/2007/ssp.pdf

3. Шта је тим споразумом регулисано?

Две најважније обавезе које ће Република Србија преузети овим споразумом биће успостављање зоне слободне трговине и усклађивање законодавства Републике Србије са правом ЕУ.

4. Када ће се формирати зона слободне трговине између Србије и ЕУ?

Споразумом, који је Србија почела једнострано да примењује 1. фебруара 2009. године ствара се зона слободне трговине између Србије и ЕУ у периоду од шест година. Рок за либерализацију трговине је одређен у складу са способношћу српске индустрије и пољопривреде да се прилагоде слободној трговини али и са жељом Србије за што бржим завршетком реформи и приступањем Европској унији. Овај рок дефинисан је и имајући у виду рокове које су договориле друге државе у оквиру Процеса стабилизације и придруживања (Македонија 10 година, Албанија 10, Хрватска шест, Босна и Херцеговина шест и Црна Гора пет година).

Обавеза Србије састоји се у постепеном укидању царина на увоз робе пореклом из Европске уније у прелазном периоду од шест година који се окончава 1. јануара 2015. године. Са друге стране, Европска унија овим уговором потврђује слободан приступ роби из Србије тржишту Европске уније.

5. Којим темпом ће се либерализовати трговина између Србије и ЕУ?

Темпо либерализације и степен заштите зависи од степена осетљивости производа за индустрију Србије. Дефинисане су три групе индистријских производа, према осетљивости, за које ће либерализација бити остварена након периода од две, пет односно шест година. За производе који се не налазе на овим листама царине ће бити укинуте моментом ступања на снагу споразума. Обезбеђено је да кључни сектори домаће индустрије (попут индустрије аутомобила, играчака, обуће, керамике...) остану на високом степену заштите у току прелазног периода од пет односно шест година.

6. Када ће бити укинуте царине на увоз пољопривредних производа из ЕУ?

Укидање царина за пољопривредне производе, прерађене пољопривредне производе, рибу и рибље производе биће такође остварено постепено, током прелазног периода од шест година, уз задржавање царинске заштите за поједине производе (око 20% производа) и након прелазног периода. Договорено је да осетљиви производи попут меса, млека и жита остану на високом степену заштите током петогодишњег транзиционог периода. Обезбеђено је задржавање сезонске заштите за један број осетљивих производа, воћа и поврћа, попут парадајза, паприка, шљива и јабука.

Србија је обезбедила квоте за извоз од 180.000 тона шећера и 8.700 тона телетине годишње. По први пут Србија је обезбедила гарантовану годишњу квоту за извоз вина од 63.000 хектолитара вина, што ће омогућити инвестиције у овом сектору. Преговори су резултирали и квотама за извоз 15 тона пастрмке и 60 тона шарана из нађше земље у ЕУ.

7. Које су приоритетне области у којима ће се домаће законодавство усклађивати са правним тековинама ЕУ?

Споразумом о стабилизацији и придруживању предвиђа се обавеза Републике Србије да у договореним роковима усклади домаће законодавство са прописима који спадају у правне тековине Европских заједница. С обзиром на обим правних тековина ЕЗ одређена су приоритетна подручја која имају директан утицај на стварање зоне слободне трговине између ЕУ и Србије.

У складу са тим усклађивање почиње од следећих подручја: заштита конкуренције и контрола доделе државних помоћи (субвенција), право интелектуалне својине, јавне набавке, стандардизација и заштита потрошача.

8. У ком року ће правила конкуренције да почну да се примењују на јавна предузећа?

Србија преузима обавезу да у року од три године након ступања на снагу Споразума примењује правила конкуренције на јавна предузећа и отвори их за конкуренцију из Европске уније, што је рок који ће омогућити прилагођавање ових предузећа тржишној утакмици.

9. Које су још области сарадње регулисане ССП?

Уговором Европска унија и Србија потврђују да ће сарађивати у многобројним областима попут социјалне сарадње, образовања и обуке, културне сарадње, информисања и комуникација, транспорта, енергетике, животне средине, истраживања и технолошког развоја, што ће омогућити Србији приступ програмима технолошког и научног развоја који постоје у Европској унији а који су неопходни зарад целокупног развоја земље и заустављања „одлива мозгова“ и одласка младих.

10. У чему је значај ССП?

Потписивањем ССП и ратификацијом Споразума о ЦЕФТИ, Србија заокружује систем уговорних трговинских односа са суседним државама обезбеђујући на тај начин за своје произвођаче тржиште од преко пола милијарде потрошача што ће нашу земљу учинити додатно повољном за инвестирање и пословање.