Oсновни циљ израде `Националне стратегије Србије за придруживање Србије и Црне Горе Европској унији` јесте да пружи стручну основу за доношење одлука у процесу интеграције у ЕУ. Из овог документа треба да уследи и усаглашен скуп мера, политика и институција неопходних за придруживање, укључујући и план за усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ. Све ове мере ће временом створити услове за пуноправно чланство у ЕУ, уз најниже трошкове прилагођавања.

Након процеса расправе и усвајања, постаће званични документ и представљаће основно извориште развоја односа Србије са ЕУ и унутрашњих реформи и прилагођавања условљених процесом приступања Европској унији. Национална стратегија је између осталог:

· синтеза оперативних упутстава за владу, министарства и друге државне институције које су укључене у процес интеграције у ЕУ;

· основа за разраду и примену програма интеграције по секторима и активностима;

· основ за координацију секторских приоритета током интеграције у ЕУ;

Такође, Национална стратегија разрађује приоритете прилагођавања државне управе нормама и стандардима ЕУ и наглашава да је предуслов успешне интеграције јака подршка целокупног друштва, познавање ЕУ, приступ поузданим и објективним информацијама и отворен дијалог власти и грађана .

У изради Националне стратегије учествују две врсте стручњака:

1. специјалисти који се баве појединим темама на универзитетима, институтима, стручним удружењима или другим специјализованим невладиним организацијама;

2. стручњаци који раде у министарствима и другим државним институцијама.

Влада Републике Србије је по потреби делегирала стручњаке из надлежних министарства који су се укључили у израду пројекта по областима своје стручности. На тај начин обезбеђена је целовита обрада појединих подручја и размена важних информација и података о активностима и мерама које се предузимају.

Део стручног тима изван државне администрације за израду «Националне стратегије Србије за придруживање СЦГ ЕУ», изабран је у поступку јавне набавке, а чине га експерти Економског института, Факултета политичких наука у Београду, Београдског центра за људска права, Центра за право Европске уније и Института за упоредно право.

На предлог Владе Србије, Канцеларија за придруживање ЕУ овлашћена је за координатора рада на пројекту.

По окончању рада у појединим областима организовне су стручне расправе на којима се проверавала исправност предложених стратешких мера. Имајући у виду да процес приступања ЕУ превазилази интерес државне управе, у рад округлих столова укључени су и заинтересовани стручњаци који нису били директно укључени у рад на Стратегији, представници невладиних организација, представници привредних комора и др. Њихово укључивање представљало је важан допринос изради Стратегије и успостављању општег разумевања и подршке придруживању ЕУ.