Подршка чланству Србије у ЕУ 65 одсто

Ниво подршке грађана приступању Србије Европској унији је сталан, тако да би ове године, као и прошле, 65 одсто грађана позитивно одговорило на референудмско питање `Да ли подржавате чланство Србије у ЕУ`, показују резултати истраживања `Ставови грађана о процесу европске интеграције Србије`.

`Ниво подршке приступања Србије ЕУ је сталан, али емотивна идентификација и осећање оптимизма грађана опада`, рекла је директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић представљајући резултате истраживања у Влади Србије, и додала да је број оних који би на евентуалном референдуму негативно одговорили на питање о приступању ЕУ, порастао за један проценат.

Делевић је нагласила да млади људи у односу на просек популације, имају знатно позитивније ставове према ЕУ, да би на референдуму у знатно већем проценту од просека гласали за приступање, као и да у знатно већем проценту од приступања очекују и личну и општу корист.

`То што мисле млади људи је велика обавеза и за садашњу, али и за све владе које ће водити Србију у будућност`, указала је Делевић.

Према њеним речима, подаци истраживања показују и да се мање грађана Србије `лично осећа Европљанином`, те да је међу становништвом мање идеализма и оптимизма.

Када је реч о мишљењу грађана о датуму стицања статуса кандидата за чланство у ЕУ, 46 одсто испитаних је одговорило да би то требало да се догоди у току 2011. године, девет одсто као рок наводи крај 2010.године, док 18 процената каже да се то неће догодити никада.

`Грађани углавном реалистично сагледавају ситуацију, а грађани који сматрају да Србија никада неће ући у ЕУ јесу углавном они који су сматрали да наша земље неће доћи ни на белу шенгенску листу`, казала је Делевић.

Забележен је и пораст броја оних који сматрају да реформе које су неопходне за улазак у ЕУ треба спроводити ради стварања боље Србије, а не зато што је то испуњавање услова које је поставила ЕУ.

Делевић је навела да је то мишљење дели 72 процената испитаних, што је девет одсто више него прошле године, те да је тај број знатно већи од броја оних који подржавају улазак Србије у ЕУ.

Број анкетираних који сматрају да улазак Србије у ЕУ у највећој мери отежава политика сталног условљавања и уцена коју ЕУ примењује према нашој земљи опада, тако да их је сада 43 одсто, односно седам одсто мање него у мају прошле године, док је порастао број оних који сматрају да је реч о објективним препрекама, односно обимним реформама које треба спровести.

Смањен је и број грађана који сматрају да су сарадња са Хагом и испоручивање хашких бегунаца главни услови који се постављају Србији, и према најновијем истраживању таквог је мишљења 70 одсто испитаних, односно девет одсто мање него у мају прошле године.

`То показује разумевање грађана да је влада то прихватила као обавезу`, казала је Делевић, додајући да је мањи и број оних који `проблем Косова` виде као главни услов који се поставља Србији.

Према истраживању Канцеларије за европске интеграције, које је рађено у јуну на узорку од 1.094 испитаника, знататан број грађана, 36 одсто, сматра да на ритам приближавања европских интеграција Србије утиче и политичка ситуација унутар саме ЕУ. Комплетне резултате истраживања можете преузети овде

У другом тромесечју 2010. НПИ је у целини испуњен 73 одсто

Влада је на седници, одржаној 15. јула 2010. године, усвојила Извештај о спровођењу Измењеног и допуњеног Националног програма за интеграцију Републике Србије у Европску унију (НПИ) за период април – јун 2010. године. Према резултатима овог Извештаја, који је сачинила Канцеларија за европске интеграције, у другом тромесечју ове године НПИ је у целини испуњен 73 одсто. Од 73 прописа планиранa за усвајање, усвојено је 53. Од планираних десет,Влада је утврдила предлоге четири закона, чиме је свој план испунила са 40 процената.

Главна карактеристика овог извештајног периода, која објашњава релативно висок степен успешности, јесте то да су министарства у поменутом тромесечју донела 20 прописа заосталих из ранијих периода, међу којима су и четири утврђена предлога закона, док је унапред усвојено њих 15. Народна скупштина је истовремено усвојила 11 закона. Тренутно се, од закона обухваћених НПИ-јем, у скупштинској процедури налази њих пет, и то: 1) Закон о изменама и допунама Закона о доборовољним пензијским фондовима и пензијским плановима, 2) Закон о изменама и допунама Закона о платама у државним органима и јавним службама, 3) Закон о акредитацији, 4) Закон о трговини и 5) Закон о примени Конвенције о забрани усавршавања, производње и нагомилавања бактериолошког (биолошког) и токсичног оружја и о њиховом уништавању.

У погледу подзаконских аката, Влада је од планираних 12 прописа који се усвајају на том нивоу (уредбе, одлуке, стратегије, закључци) усвојила четири, односно 33 одсто, док су министарства од планираног 51 подзаконског акта (правилници и наредбе), усвојила седам или 14 одсто.

Уколико се посматрају само Владине обавезе у погледу утврђивања предлога закона и усвајања подзаконских аката за овај извештајни период, статистика показује успешност од 21 одсто, будући да је од планирана 73 прописа, утврђено, односно усвојено, њих 15.

Најуспешнија министарства су Министарство финансија, Министарство за науку и технолошкиразвој и Министарство економије и регионалног развоја.

Министарства и посебне организације које су биле најоптерећеније бројем обавеза (планираних, заосталих или унапред извршених) су Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство финансија и Министарство животне средине и просторног планирања.

Национални програм је у целини, узимајући у обзир прописе планиране за усвајање у периоду од јула 2008. до јуна 2010. године, испуњен 75 одсто, јер је од планираних 537 прописа, усвојено 404. Планирано је усвајање 157 закона, а усвојено је 134 или 85 процената. Од планираних 380 подзаконских аката, усвојено је 271, односно 71 одсто.

Целокупан Извештај о спровођењу НПИ за период април-јун 2010. године можете да преузмете са Интернет презентације Канцеларије за европске интеграције www.seio.gov.rs .

Мирел поздравио напредак Србије у спровођењу реформи

У Палати Србије одржан је састанак Унапређеног сталног дијалога Европске уније и Србије, на коме је разматран напредак реформи у области демократије, људских и мањинских права, регионалних питања и међународних обавеза наше земље.

Високи званичник Европске комисије за проширење Пјер Мирел, поздравио је напредак Србије у регионалној сарадњи, борби против организованог криминала, спровођењу реформи и изразио наду да ће Београд наставити да улаже конструктивне напоре везане за царинска питања на административној линији с Косовом и Метохијом. Мирел је похвалио и доношење статута Војводине, образовање савета националних мањина, активности омбудсмана и повереника за информације од јавног значаја.

Европски дипломата је изразио задовољство због позитивних одлука и мера Владе Србије у домену билатералне и регионалне сарадње, посебно у односима с Босном и Херцеговином, чему је према његовим речима, допринело усвајање декларације о Сребреници и присуство председника Србије Бориса Тадића на комеморацији у Поточарима.

Мирел је као позитивне примере унапређења регионалне сарадње навео и Споразум о екстрадицији с Хрватском и Споразум о полицијској сарадњи са Албанијом.

Потпредседник владе Србије Божидар Ђелић, изјавио је на заједничкој конференцији за новинаре после састанка, да постоје `отворена питања дубине и брзине реформи`, али да ће Србија наставити да спроводи реформе ради побољшања животног стандарда својих грађана и европских интеграција. Он је рекао да ће Србија тражити решења која су у складу са `црвеним линијама` државне политике, што значи да никада, ни директно ни индиректно, неће признати независност Косова.

Садржај састанка Унапређеног сталног дијалога ЕУ и Србије, биће укључен у извештај Европске комисије, који ће бити поднет 10 новембра.

„Говорите европски”-иницијатива за подршку професионалном развоју

у процесу приступања Европској унији

Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије, Делегација Европске уније у Србији и Британски савет, започели су реализацију пројекта „Говорите европски – програм професионалног развоја за приступање ЕУ“, који ће током наредне две године омогућити професионално усавршавање и праксу у земљама Европске уније за више од 200 државних службеника, као и више од 50 представника цивилног друштва, медија, професионалних удружења, академске, пословне заједнице и синдиката.

Прва група од 22 представника невладиног сектора, образовних институција, привредних комора, медија и других организација из 12 градова Србије, учествовала је у тронедељном интензивном тренингу о ЕУ, који је од 28. јуна реализовован у једној од најпрестижнијих школа у Европи – Колеџу Европе у Брижу (Белгија).

У оквиру програма разаматране су теме о институцији система и начину одлучивања у ЕУ, секторској политици, лобирању и преговарању са ЕУ, а уприличене су и посете Европској комисији и Европском парламенту.

Од учесника тренинга очекује се да преношењем стечених знања, своје сараднике и ширу јавност подробније упознају са европским вредностима, функционисањем ЕУ и предностима чланства у овој организацији.

Пројекат вредан 2.5 милиона евра, иницирао је Кабинет потпредседника Владе Србије за европске интеграције, а финансира га Европска унија. Главни партнер у његовом спровођењу је Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије, док програм реализује Британски савет. Програми обуке и вишемесечне праксе у ЕУ биће организовани у сарадњи с Европским институтом за државну управу (Мастрихт) и Колеџом Европе (Бриж).

Конференцију “Говоримо европски” организовали су Канцеларија Влада Србије за европске интеграције и Делегација ЕУ у Републици Србији како би подстакли размену искустава у превођењу правних тековина ЕУ у земљама региона. На скупу су учествовали представници државне администрације Србије, Црне Горе, Македоније, БиХ, Хрватске, Словеније, као и стручњаци за област права и превођења.

(ФоНет) - Превођење правне тековине Европске уније (ЕУ) је најамбициознији преводилачки подухват и процес током којег ће се радити и грешити, али на грешкамаи учити, како би се дошло до најоптималнијег превода, оцењено је на данашњој конференцији `Говоримо европски`. Потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић истакао је да је Србија, потписивањем Споразума о стабилизацији и асоцијацији, преузела на себе обавезу превођења правне тековине ЕУ и усклађивање законодавства Србије са европским стандардима.

Ђелић је подсетио да је Србија добила бесповратну помоћ ЕУ у износу од 1,5 милиона евра за превод око 25.000 страна правне тековине Уније. Регионална сарадња је од првокласног значаја, јер је превођење скуп, а захтеван посао и због тога морамо пронаћи прагматична решења, рекао је Ђелић и захвалио се Влади Хрватске на уступању превода тековине ЕУ. Ђелић је рекао да је са ЕУ постигнут договор и да се свака страна преведених докумената стави на интернет страницу Владе Србије, како би била доступна другим регионалним државама.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер оценио је да ЕУ не би могла имати једну валуту и тржиште, ако нема јединствена правила, такозвани аки комунитер. Некада се радило о 50.000 страна, а сада скоро 160.000 страна прописа, које државе, које теже чланству у ЕУ, треба да преведу и ускладе са сопственим законодавством. Дежер је подсетио да у Европској комисији постоји преводилачка служба од 2.350 људи и да је од посебног значаја да преводи аката буду тачни, прецизни, лингвистички исправни и квалитетни. Према његовим речима, државе које претендују да постану чланови ЕУ имају још један важан посао, осим превода правне тековине Уније. Државе морају сопствено законодавство да преводе на енглески језик, како би Европска комисија могла да изврши процес скринига и утврди колико је правни систем државе кандидата усклађен са европским, поручио је Дежер. Министар за европске интеграције Владе Црне Горе Гордана Ђуровић рекла је да је Црна Гора до сада превела око 5.000 прописа из Уније, док је, одговарајући на питања из Упитника, на енглески језик превела и око 300 својих аката. Ђуровић је нагласила да је донета одлука и да се досадашњи превод стави на интернет стране Владе, како би се избегле политичке предрасуде или административне баријере, коме ће се шта дати. Она је истакла да је било грешака у превођењу и нејасноћа међу преводиоцима, као и да та расправа још траје. Директор Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић оценила је да је превођење правне тековине ЕУ најамбициознији преводилачки посао, током којег ће се радити, учити и грешити. Учењем на грешкама, доћи ћемо до најоптималнијег превода, рекла је она. Регионална сарадња је важна у процесу европских интеграција, а преводилачки посао је једна од области где се најбоље виде користи од те сарадње, закључила је Делевић.

Венсан Дежер и Милица делевић у Београдском "Еуропарку" (Фонет)

Шеф мисије ЕУ у Србији Венсан Дежер и директор Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић отворили су на Калемегдану, поводом 9. маја - Дана Европе, `Еуро парк`, у оквиру којег су на 27 штандова представљени Влада Србије, Делегација ЕУ у Србији, државе чланице Уније и организације цивилног друштва. 

Дежер је рекао да је задовољан што се 60. годишњица ЕУ, која сада има 27 чланица, обележава са грађанима Београда и Србије.

Он је оценио да је неопходно упознати грађане Србије са уласком у ЕУ и додао да се нада да ће грађани, када се буде поставило питање уласка Србије, бити за то.

Делевићева је оценила да и у ЕУ, али и у Србији има много изазова, али да ни Србија, нити Унија не треба да забораве зашто је европска породица кренула путем проширења.

`Ми смо кренули због реформи које се дешавају у процесу ЕУ интеграција, а које гарантују грађанима побољшање животног стандарда, владавину права и живота какав желе да виде`, рекла је Делевићева.

Делевић је навела да је је ЕУ заокружила зону мира, стабилности и просперитета коју има и додала да без обзира на изазове верује да ће се путовање Србије, због обостраног стратешког интереса, завршити уласком држава западног Балкана у ЕУ.

Милица Делевић је подсетила на важност тога што је грађанима Србије од краја прошле године омогућено да путују без виза. Она је истакла да је на путу ка чланству у ЕУ значајно да се примењују закони који су у складу са европским прописима, а који, како је навела, пре свега користе грађанима Србије. Као пример је навела Закон о безбедности саобраћаја на путевима, захваљујући чијој примени је смањен број саобраћајних несрећа.

БЕОГРАД, 6. маја (Танјуг) - ДанЕвропе, 9. мај, биће обележен у Београду различитим манифестацијама како би се грађани информисали о томе шта значи чланство у ЕУ, најавили су данас шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић и члан градског већа Жељко Ожеговић.

Подсетивши да се ове године обележава 60. година од доношења Шуманове декларације, која се сматра првим кораком ка стварању онога што је данас познато под називом Европска унија, Дежер је подсетио на чињеницу да се ЕУ стално проширује и јача.

Он је казао да се ЕУ 2004. године проширила и на источни део Европе, али да ипак недостају велики делови, посебно Западни Балкан и напоменуо да сада постоји већа солидарност међу чланицама. Указујући на чињеницу да у ЕУ сада живи пола милијарде грађана, Дежер је нагласио да је важно испитати и какав став имају грађани Србије када је у питању чланство у Унији.

Говорећи о обележавању Дана Европе, 9. маја, Дежер је казао да ће централна манифестација бити одржана на Калемегдану од 10 до 15 часова, а да су за посетиоце предвиђене различите врсте програма.

`Биће одржане презентације свих држава чланица, биће речи и о животној средини, културној размени, путовањима и образовању`, казао је шеф Делегације ЕУ у Србији на конференцији за новинаре у Медија центру.

Он је рекао да ће бити одржани уметнички и културни програми, а осим тога, планирани су и кошаркашки и одбојкашки турнири у којима ће учествовати школе из Србије, које ће представљати по једну чланицу ЕУ. На конференцији је речено да су осмишљени и образовни програми за децу, у којима ће учествовати мађионичари и кловнови.

Милица Делевић је подсетила на важност тога што је грађанима Србије од краја прошле године омогућено да путују без виза. Она је истакал да је на путу ка чланству у ЕУ значајно да се примењују закони који су у складу са европским прописима, а који, како је навела, пре свега користе грађанима Србије. Као пример је навела Закон о безбедности саобраћаја на путевима, захваљујући чијој примени је смањен број саобраћајних несрећа. Такође, додала је да Канцеларија координира и учешће организација цивилног друштва у обележавању дана Европе које се баве овогодишњом темом социјалног укључивања - а то су Европски покрет, Велики мали из Панчева, Инклузивни покрет и Иницијатива за развој и сарадњу ИДЦ.

Ожеговић је изјавио да ће и Град Београд учествовати у обележавању Дана Европе и напоменуо да ће у недељу, 9. маја у 12 сати бити отворен Европски информативни центар у Дому омладине. `Отварање центра показује да и ми желимо да будемо део европске породице, а грађани ће моћи да добију информације о ЕУ`, казао је Ожеговић. Он је прецизирао да је за те намене уложено 3, 5 милиона динара, а да ће простор тог информативног центра обухватити 45 квадратних метара.

Београд, 15.април 2010 - Влада је на седници, одржаној 15. априла 2010. године, усвојила Извештај о спровођењу Измењеног и допуњеног Националног програма за интеграцију Републике Србије у Европску унију (НПИ) за период јануар – март 2010. године.Према резултатима овог извештаја, који је сачинила Канцеларија за европске интеграције, упрвом тромесечју ове године НПИ јеу целини испуњен 57 одсто. Од 123 прописа планиранaза усвајање, усвојено је 70. Влада је утврдила предлог једног закона, од планираних пет, чиме је свој план испунила са 20 процената. Министарства су у овом тромесечју донела и 14 прописа заосталих из ранијих периода, док је унапред усвојено њих седам. Народна скупштина је истовремено усвојила пет закона, односно законодавно тело је усвојило све предлоге закона, предвиђене НПИ-јем, које јој је Влада до сада доставила.

У погледу подзаконских аката, Влада је од планираних 25 уредби и стратегија, усвојила седам, односно 28 одсто, док су министарства од планираних 93, усвојила 38 правилника или 41 процената. Уколико се посматрају само обавезе Владе у погледу утврђивања предлога закона и усвајања подзаконских аката, статистика показује успешност од 37 одсто, будући да је од планирана 123 прописа, утврђено, односно усвојено, њих 46.

Најуспешније институције, у складу са критеријумом Европске комисије „пропис усвојен – мера спроведена“, су министарства финансија, за телекомуникације и информационо друштво, економије и регионалног развоја, омладине и спорта, здравља, као и Директорат за цивилно ваздухопловство и Републичка агенција за телекомуникације.

Министарства и посебне организације које су биле најоптерећеније бројем обавеза (планираних, заосталих или унапред извршених) су Министарство животне средине и просторног планирања, Министарство финансија, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство економије и регионалног развоја и Директорат за цивилно ваздухопловство.

Национални програм је,у целини, од јула 2008. до марта 2010. године, испуњен 74 одсто, јер је од планираних 467 прописа, усвојено 343. Планирано је усвајање 150 закона, а усвојено је 114 или 76 процента. Од планираних 313 подзаконских аката, усвојено је 193, односно 62 одсто.

Целокупан Извештај о спровођењу НПИ за период јануар – март 2010. године можете да преузмете са Интернет презентације Канцеларије за европске интеграције www.seio.gov.rs.

НПИ је прецизан план како да се достигну сви критеријуми неопходни да би држава постала чланица ЕУ, од политичких и економских, до најдетаљнијих стандарда који постоје у Унији у областима попут трговине, пољопривреде, заштите животне средине, транспортаи др. Циљ НПИ је да државне институције, на јасан и мерљив начин, прате сопствени напредак у процесу придруживања ЕУ.

Београд, 2. март 2010. године (Тањуг) - На првом састанку Одбора за спровођење Прелазног трговинског споразума са ЕУ констатовано је да Србија успешно примењује тај споразум већ 14 месеци, што је велики успех владе и грађана Србије, изјавио је данас после састанка потпредседник владе за европске интеграције Божидар Ђелић.

`Данас је Србија и формално ушла у уговорно партнерски однос са ЕУ. Први пут смо имали одбор где су европски и српски интереси укрштени`, рекао је Ђелић. Интереси српских произвођача од данас ће бити заштићени на тржишту ЕУ на исти начин на који се европски произвођачи штите у Србији, истакао је он.

Ђелић је пренео да је на састанку било речи о трговини са ЕУ и испуњавању квота за извоз робе из Србије, подсетивши да 80 одсто извоза Србије иде на тржиште ЕУ, као и да више од 75 одсто робе на српско тржиште долази из ЕУ.

И поред тога, у 2009. години је забележен пад обима трговине са ЕУ од 25 одсто, али ефекти кризе нису имали утицај на сектор пољопривреде, где је Србија остварила суфицит, навео је потпредседник владе. Ђелић је истакао да је Србија једина међу земљама централне и југоисточне Европе остварила суфицит у пољопривреди у размени са ЕУ, који је био два пута већи него 2008. године.

На састанку је констатовано да није испуњена квота за извоз `бејби бифа` из Србије у ЕУ, пошто је извезено свега 12 одсто укупно одобрене количине, квота за извоз вина искоришћена је само осам одсто, а и риба је извезена испод дозвољене квоте.

Ђелић је нагласио да је извозна квота од 180.000 тона испуњена једино када је реч о шећеру и да је већ данас најавио Европској комисији нашу иницијативу за повећање те квоте. Указао је да је на састанку било речи и о законској регулативи која се пре свега односила на примену царинског режима, заштиту конкуренције, животне средине и интелектуалне својине.

Директор Дирекције за западни Балкан у Генералном директорату за проширење Европске уније Пјер Мирел оценио је данас да је Србија остварила добре резултате у примени Трговинског споразума са ЕУ и да ће то помоћи нашој земљи да повећа извоз и привуче стране инвестиције.

`Са задовољством сам похвалио Србију због неометаног и доброг рада на спровођењу Споразума. Сада очекујемо добру примену Споразума са обе стране и надамо се да ће трговински елементи допринети не само порасту извоза, већ и повећању инвестиција`, рекао је Мирел новинарима у Палати Србије након завршетка прве седнице Одбора за спровођење Прелазног трговинског споразума са ЕУ.

Према његовим речима, обострана примена трговинских мера пружиће већу сигурност страним инвеститорима и извесније околности, нарочито у погледу висине царина. Мирел је назначио да извоз пољопривредних производа из Србије има велику перспективу 'уколико се до већег степена прераде прерађују у земљи'.

Београд, 5. фебруар 2010. године - Понтис Фондација (Словачка) и Центар за демократију (Србија) објавили су 27. јануара 2010. године Конкурс за истраживаче и организације из Србије да предузму пројекте о темама које су у вези са приступањем Србије Европској унији. Све потребне информације, контакте, као и комплетан текст Конкурса можете видети на интернет страници Понтис Фондације. Крајњи рок за подношење предлога за пројекат је 28. фебруар 2010. године.

Београд, 4. фебруар 2010. године - Новинари добитници награда на Конкурсу за најбољи медијски прилог о процесу европских интеграција у Србији објављен у периоду од 1. јануара до 1. новембра 2009. године, који су организовали Канцеларија за европске интеграције, Делегација Европске уније у Републици Србији и Ерсте Банка, завршили су студијску посету Бриселу. На свом наградном путовању у јануару 2010. године, имали су прилику да, осим бројних значајних особа - посланика Европског парламента и чланова Европске комисије, упознају и првог председника Европског савета Хермана Ван Ромпоја. Ових седморо новинара су прва новинарска делегација ван земаља ЕУ које је Ван Ромпој званично примио. У кратком разговору са господином Ван Ромпојем разменили су утиске о Бриселу, новинарској награди због које бораве у том граду и том приликом га позвали да дође у Београд.

Београд 22. јануар 2010. године - Влада Републике Србије усвојила је Извештај о спровођењу Националног програма за интеграцију у Европску унију (НПИ) за период октобар – децембар 2009. Према резултатима овог извештаја, који је сачинила Канцеларија за европске интеграције, утрећем тромесечју ове године НПИ јеиспуњен 77 одсто. Од 115 прописа планираног за усвајање, усвојено је 88. Влада је утврдила предлоге 13 закона, од планираних 25, чиме је свој план испунила са 52 процента. Народна скупштина је истовремено усвојила 22 закона, чиме је законодавно тело испунило 170% својих обавеза (22/13), што је резултат усвајања предлога закона заосталих из ранијих периода.

У погледу подзаконскиха аката, Влада је од планираних 26уредби и стратегија, усвојила 17, односно 65одсто, док су министарства од планираних 57, усвојила 32 правилника, односно 56одсто. Уколико се посматрају само Владине обавезе у погледу утврђивања предлога закона и усвајања подзаконских аката, статистика показује успешност од 57одсто, будући да је од планираног 108прописа, утврђено, односно усвојено, њих 62.

Најуспешније институције, у складу са мерилом Европске комисије „закон усвојен – мера спроведена“, са више од 80 процента извршених обавеза, су министарства: унутрашњих послова финансија, економије и регионалног развоја, животне средине и просторног планирања и министарства за науку и технолошки развој. Обавезе су у великој мери, са преко 50 процента извршених обавеза, испунила и Министарство рада и социјалне политике, Републичка агенција за телекомуникације и Републички завод за статистику.

Министарства која су била најоптерећенија бројем обавеза (планираних, заосталих или унапред извршених) су Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - 34 прописа, Министарство финансија - 24прописa, Министарство животне средине и просторног планирања – 15 прописа и Министарство економије и регионалног развоја - 11 прописа.

Национални програм је,у целини, од јула 2008. до децембра 2009, испуњен 79 одсто, јер је од планираних 344 прописа, усвојено 273. Планирано је усвајање 145 закона, а усвојено је 109 или 75 процента. Од планираних 199 подзаконских аката, усвојено је 164, односно 82 одсто.

Изузетно велики проценат испуњености НПИ у трећем и четвртом кварталу, као и пораст испуњености на годишњем нивоу, резултат је две чињенице. Прва подразумева одговорнији однос према обавезама – министарства планирају мање, али се труде да испуне све што су предвидела. Друга се односи на ефикаснији рад Народне скупштине након измене Пословника, који омогућава много бржу законодавну активност будући да је Народна скупштина усвојила 109 од 113 предлога закона, односно 96% предлога закона које је упутила Влада.

Спроводећи НПИ Србија је у великој мери реформисала области унутрашњег тржишта (стандардизација, технички захтеви и оцена усаглашености, конкуренција, државна помоћ, финансијске услуге, јавне набавке, право привредних друштава итд.) животне средине (заштита ваздуха, управљање отпадом, амбалажни отпад, заштита природе, управљање хемикалијама, индустријски удеси...) пољопривреде (рурални развој, ветеринарска, фитосанитарна политике и безбедност хране), званичне статистике, образовања и културе. Такође усвојена је серија прописа неопходних за спровођење Прелазног трговинског споразума у области конкуренције, државне помоћи, царина и заштите интелектуалне својине.

Целокупан Извештај о спровођењу НПИ за период октобар – децембар 2009. можете да преузмете овде.

Београд, 15. јануар 2010. године (ФоНет) - Награде за најбоље медијске прилоге о процесу европских интеграција за прошлу годину додељене су данас у Влади Србије новинарима агенције Бета Мирјани Пантић, НТВ из Ниша Небојши Величковићу, Радио Београда Ивану Јовановићу, Продукцијске групе Мрежа Александри Крстић и Радио Зрењанина Аранки Молнар.

Награде су доделили Канцеларија Владе Србије за европске интеграције, Делегација Европске уније у Београду и Ерсте банка.

Директорка Канцеларија Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић оценила је да су новинари ове године највише интересовања показали за теме које су суштински важне за процес европских интеграција - усвајање и примену закона који успостављају европске стандарде. Интересовање за овај конкурс је било највеће које смо до сада имали, поручила је Делевић.

Шеф Делегације Европске уније у Београду Венсан Дежер оценио је да су теме, о којима су награђени новинари извештавали, веома разнолике, од добијања сертификата за извоз парадајза у ЕУ, рада локалног омбудсмана у Нишу до пораста инвестиција.

Процес интеграција се наставља и сложеност тема ће, како се буду отварала поглавља за преговоре, бити све већа, поручио је Дежер.

Председник Извршног одбора Есте банке Славко Царић је истакао да је прикључивање ЕУ један од најважнијих политичких и економских приоритета.

Сматрамо да је квалитетно извештавање о ЕУ важно, због чега је Ерсте банка инсистирала да се уведе и награда за најбољи прилог на тему малих и средњих предузећа, поручио је Царић.

Награђени новинари ће боравити у студијској посети Бриселу од 26. до 30. јануара ове године.

Мирјана Пантић је награђена за текст о томе како мали пољопривредни предузетници уводе европске стандарде у производњу парадајза, док је Небојша Величковић награђен за за прилог о улози локалног омбудсмана у Нишу у развоју локалне самоуправе.

Иван Јовановић је награђен за радијски прилог о сертификацији домаћих пољопривредних производа, а Александра Крстић за ТВ прилог о о успостављању Канцеларије Скупштине Србије за комуникацију са грађанима.

Аранка Молнар је награђена за прилог о гринфилд инвестицијама као подстицају за локални развој и пораст запошљавања.

Београд, 15. јануар 2010. године - Чак 65 одсто грађана Србије би у овом тренутку подржало улазак земље у Европску унију (ЕУ), изјавила је данас у Београду директорка владине Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић, преноси Тањуг.

Делевићева је представљајући истраживање `Европска оријентација грађана Србије` из децембра 2009. године казала да је приметно обновљен `еврооптимизам` грађана за шта су свакако заслужни резултати које је држава направила на плану европских интеграција.

Према Делевићевој, подршка је порасла за четири одсто у односу на резултате истраживања спроведено у мају 2009. године.

Делевићева је истакла да је оптимизам грађана, реакција на позитиван помак и `пружену руку` из ЕУ, али да она подразумева и спремност грађана за реформу, односно да су вољнијида теже раде када је циљ видљив.

Грађани од ЕУ очекују бољу будућност за младе (54 одсто), могућност путовања унутар Уније (39 одсто), веће могућности запошљавања (37 одсто) као и могућност да стање у Србији буде уређено (29 одсто).

Директорка Канцеларије истакла је да резултати истраживања показују да се грађани, када изражавају подршку ЕУ интеграцијама, рационално односе према свему што интеграције односе, не очекујући велике помаке у кратком временском року, већ се опредељују за бољу будућност своје деце.

Испитани узраста од 18 до 29 година у много већем проценту би подржали чланство ЕУ на потенцијалном референдуму и за то се изјаснило 78 одсто младих.

Делевићева је казала да млади у знатно већој мери очекују и личну корист од прикључивања ЕУ 64 одсто, наспрам 49 одсто колика је подршка укупне анкетиране популације.

Млади су знатно опстимистичнији и у очекивању опште користи од прикључења ЕУ, њих 71 одсто, док је у случају укупна популације то 61 одсто.

Према Делевићевој, грађани су оценили да је брзина којом се Србија креће ка ЕУ на скали од један до седам, 3,4 - што је најбрже од када се истраживање спроводи

Анкетирани би и даље желели да интеграције иду брже и то брзином од 4,7.

Да грађани реално сагледавају процес интеграција, и да су свесни шта она доноси, говори и податак да чак 72 одсто грађана сматра да би реформе које су започете требало спроводити и да нису услов за улазак у ЕУ, ради стварања боље државе.

Као најзначајније реформе грађани издвајају борбу против корупције - 87 одсто, реформу правосуђа 68 одсто, здравственог система 45, као и реформу у области заштите потрошача 44 одсто, те система образовања 29 одсто.

Упитани да оцене значај визне либерализације 70 одсто грађана сматра да је стављање Србије на `белу шенгенску листу` изузетно значајно, а исто толико грађана сматра да је за Србију од великог значаја примена европских стандарда у свакодневном животу.

Визна либерализација за 57 одсто испитаних значи осећај да могу слободно да путују чак и ако ту могућност неће искористити у скорој будућности, 47 одсто у томе види лакше туристичко путовање, док 43 одсто грађана Србије визну либеразлизацију везује за осећај достојанства и самопоштовања.

Истраживање се позабавило и питањем тренутка када би Србија требало да постане кандидат за чланство у ЕУ, па - 30 одсто сматра да ће се то десити у току 2011, а 28 одсто грађана да ће то бити до краја ове године.

Делевићева је истакла да је интересантно што су у мају 2009. године када су упитани када очекују да Србија буде стављена на `белу шенген` листу само 17 одсто грађана очекивало да то буде до краја године, док је 27 одсто било уверено да ће визна либерализација бити остварена тек ове, а 20 одсто 2011. године.

Београд, 30. децембар 2009. године - Влада Републике Србије је на седници одржаној 24. децембра 2009. године усвојила текст измењеног и допуњеног Националног програма за интеграцију у Европску унију (НПИ).

Измењени и допуњени НПИ састоји се из четири поглавља и два анекса. Прво, друго и треће поглавље се односе на реформе у областима обухваћеним тзв. „критеријумима из Копенхагена”: политички, економски и критеријум способности земље да преузме обавезе из чланства у Унији. Четврто поглавље обухвата актуелно стање и планове у процесу припреме националне верзије правних тековина ЕУ. Два анекса представљају даљу конкретизацију законодавних активности за период 2010 – 2012. године.

Ревидирани НПИ можете преузети овде.

Београд, 25. децембар 2009. године - Канцеларија за европске интеграције и Делегација Европске уније у Републици Србији, уз подршку Ерсте баке и ове године доделиле су награде за најбољи медијски прилог о процесу европске интеграције наше земље објављен у периоду од 1. јануара до 1. новембра 2009. године, у пет категорија:

1. Мирјани Пантић, новинарки агенције БЕТА за најбољи текст објављен у штампаном медију.
   

2. Небојши Величковићу, новинару НТВ из Ниша, за најбољи прилог у локалним медијима.
   

3. Ивану Јовановићу, новинару Радио Београда, за најбољи радио прилог.
   

4. Александри Крстић, новинарки Продукцијске групе Мрежа, за најбољи телевизијски прилог
   

5. Аранки Молнар, новинарки Радио Зрењанина, за најбољи прилог на тему малих и средњих предузећа
   

Награде ће им свечано бити уручене 15. јануара у Београду.

Награђени новинари боравиће у студијској посети Бриселу и Стразбуру од 26. до 31. јануара 2010. године, где ће имати прилику да се сусретну са представницима Европске комисије задуженим за проширење и информисање и са колегама, новинарима, како би се успоставила и унапредила међусобна професионална сарадња.

Жири је одлучивао у саставу – Љубица Гојгић, РТВ Б 92, Александар Ђорђевић, Делегација Европске уније, Мирјана Шакић, Ерсте банка и Ивана Ђурић, Канцеларија за европске интеграције.

Жири је све одлуке донео једногласно.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Жири оцењује да је овогодишњи конкурс имао добар одзив (32 прилога) и да већина радова поднетих на конкурс – а награђени прилози и текстови посебно – показује виши ниво интересовања за тематику приступања Европској унији и реформе кроз које Србија пролази. Награђени радови се, пре свега, баве темама које ретко завршавају на насловним странама и у ударним вестима електронских медија.

Београд, 19. децембар 2009. године - Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић саопштио је данас да је Влада Србије донела одлуку да до краја 2009. године поднесе кандидатуру Србије за чланство у ЕУ.


Цветковић је на конференцији за новинаре одржаној након данашње седнице Владе навео да ће одлуку о томе када ће Србија моћи формално да поднесе кандидатуру донети Шведска, као председавајућа Европској унији.


Том одлуком Србија је трасирала правце којима ће се кретати у наредном периоду и показала да дели тежње европских држава, нагласио је премијер након седнице Владе, којој је присуствовао и председник Србије Борис Тадић.


Тадић и Цветковић су у име Владе Србије потписали захтев за подношење кандидатуре за чланство Србије у ЕУ и Меморандум Владе Републике Србије у вези са подношењем захтева Републике Србије за пријем у чланство Европске уније.


Председник и премијер су оценили да је данас велики и свечани дан за Србију, јер је одлуком о подношењу кандидатуре трасиран пут Србије у правцу којим ће се наша земља даље кретати.


Одлука о подношењу званичне кандидатуре за чланство Србије у Европској унији је финални корак у садашњој фази европских интеграција Србије којим се, уколико кандидатура буде прихваћена, отвара ново поглавље у прикључивању наше земље европској породици.


Шведска председава ЕУ до 1. јануара 2010. године, када ће ту улогу преузети Шпанија.

Београд, 19. децембар 2009. године - Савет за европске интеграције, којим је председавао председник Владе Мирко Цветковић, а коме се обратио и председник Републике Борис Тадић, одржао је данас седницу на којој је предложио Влади да донесе одлуку о подношењу захтева за пријем Републике Србије у чланство ЕУ до краја 2009. године.

Београд, 16. децембар2009 – У Дому Народне скупштине Републике Србије јуче и данас одржана је дводневна конференција „ЕУ и Уговор из Лисабона: нова шанса за Србију“, у организацији Канцеларије за европске интеграције и Београдског фонда за политичку изузетност.

Циљ конференције је отварање дебате о новом институционалном аранжману ЕУ, предвиђеним Уговором из Лисабона и његовом утицају на перспективу даље европске интеграције Србије.

На конференцији се окупио велики број представника Европске уније, државних званичника Републике Србије, представници дипломатског кора, међународни експерти, као и преставници цивилног друштва.

Конференцију је отворио председник Србије Борис Тадић и том приликом изјавиода ће Србија поднети кандидатуру за чланство у Европској унији када буде оцењено да ће та кандидатура наићи на позитиван одјек у Унији. Такође, Председник је подсетио да је Србија у 2009. години остварила два циља: добијање безвизног режима и одмрзавање Прелазног трговинског споразума.

`На путу ка ЕУ треба да мењамо лоше навике, боље да организујемо државу и да мењамо односе међу политичким странкама и наш свакодневни живот`, поручио је председник Тадић.

Такође, Тадић је додао да је Србија одлучна да настави сарадњу са Хашким трибуналом и да је ниво те сарадње у овом тренутку максималан, као што ће бити и у будућности.

Осим српског председника, на скупу су говорили Френк Белфраге, државни секретаруМинистарствуспољних послова Краљевине Шведске, Ђулијано Амато, некадашњи премијер Републике Италијеи Иниго де Паласио Еспања, амбасадор Краљевине Шпаније у Србији.

Другог дана конференције, потпредседник Владе задужен за европске интеграције Божидар Ђелић је изјавио да се Србија увелико спрема да одговори на око 4.000 техничких питања из упитника за приступање Европској унији.

Он је додао да ће се на путу европских интеграција посебна пажња придавати и економији знања, како би се зауставио „одлив мозгова“.

Истакавши да је ЕУ пројекат мира и скуп вредности иза којих леже идеје, Ђелић је навео да Србија у ЕУ мора бити извор идеја и да се мора „понашати, опходити и размишљати као да већ јесте њена чланица, јер је то најбољи начин да се што пре укључи у клуб европских земаља“.

Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер је нагласио да ће два значајна корака које је Србија направила на путу европских интеграција – визна либерализација и одмрзавање Прелазног трговинског споразума, омогућити српској привреди бољи приступ европском тржишту. Према његовим речима, одлука о подношењу кандидатуре за чланство у ЕУ зависи од процене Србије, јер је то стратешка одлука која подразумева посвећеност даљим евроинтеграцијама и јасно дефинисаном циљу.

Београд, 14. децембар 2009 - Од 19. децембра 2009. године грађанима Србије више неће бити потребна виза да би путовали у 25 земаља чланица Европске уније (ЕУ), као и у три земље које нису чланице ЕУ, а које су део Шенгенског простора. Грађани Србије, који имају биометријски пасош, сада ће моћи слободно да путују у ове земље, у краће посете у трајању до 90 дана сваких шест месеци (180 дана), без обзира да ли је реч о пословном путовању, усавршавању или о туристичкој посети.

Тим поводом Делегација Европске уније у Србији је одштампала 100.000 летака, како би грађанима Србије приближила и појаснила процес визне либерализације.

Летак под називом „Путовање без виза за грађане Србије“ можете у електронској форми преузети овде.

Београд, 3. децембар 2009 - Европска комисија и Влада Србије су одржале састанак Унапређеног сталног дијалога на тему напретка у областима кретања радника, социјалне политике и образовања. Европска комисија је поздравила реформе, али је нагласила да су потребни додатни напори у овим областима. С обзиром на глобалну економску кризу посебно су важне одговарајућа политика социјалне заштите за најугроженије делове становништва, као и мере за побољшање политика образовања и запошљавања.

Влада Србије је известила ЕК о напретку у областима једнаког третмана радника, у координацији система социјалне заштите, као и у радном законодавству и његовој примени, које је потребно даље усклађивати са законодавством ЕУ.

Европска комисија је поздравила напредак у области родне равноправности и борбе против дискриминације, али је истакла важност пуне примене усвојених прописа и њихово даље усклађивање.

Комисија је нагласила потребу за унапређењем социјалног дијалога, посебно када је у питању ефикасни трипартитни и развој бипартитиног социјалног дијалога и установљавање социјалног дијалога на локалном нивоу.

У области образовања посебно је било речи о реформама на свим нивоима образовања, пре свега о развоју високог образовања и примени `Болоњског процеса` у Србији. Европска комисија је нагласила важност развијања одговарајућих образовних програма који би одговарали потребама тржишта рада.

Разговарало се и о потреби да се у Србији обезбеди социјална заштита и социјална инклузија у периоду економске кризе која највише погађа најугроженије делове друштва.

Када је реч о политици према младима, Влада Србије је представила активности наведене у Акционом плану за 2009. годину, који је основ за спровођење Националне стратегије младих. Европска комисија је поздравила предузете напоре и добру међуресорску сарадњу око питања младих.

Састанак се бавио и учешћем Србије у различитим програмима Комисије, као што су ПРОГРЕС и ТЕМПУС.

Брисел, 30. новембар 2009. (Танјуг) - Савет Европске уније објавио је данас документ о визној либерализацији за земље западног Балкана.

Одлучено је да се грађанима Бивше Југословенске Републике Македоније, Црне Горе и Србије омогући путовање без виза у земље шенгенске зоне, као и на простору шенгенске зоне (15521/09). То је учињено усвајањем амандмана на пропис бр. 539/2001. Одлука о укидању виза ће се примењивати од 19. децембра 2009. године и важиће за власнике биометријских пасоша.

Такође, оцењено је да Албанија и Босна и Херцеговина нису испуниле све критеријуме који су утврђени у преговорима о либерализацији визног режима са земљама западног Балкана. У политичкој изјави се, међутим, Европска комисија позива да предложи либерализацију визног режима за те две земље чим испуне све критеријуме како би се и њиховим грађанима омогућило да путују без виза што је пре могуће.Главне области у којима су утврђени критеријуми у склопу преговора о либерализацији визног режима су гранична контрола, безбедност пасоша, борба против организованог криминала и корупције, као и спољни односи и основна права.

У измењеном пропису се помиње и Косово у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244/99, при чему се каже да је лицима која имају пребивалиште на Косову потребна виза за путовање у ЕУ. Преговори о либерализацији визног режима са земљама западног Балкана су покренути почетком 2008. године. Комисија је поднела предлог за измену прописа 539/2001 у јулу 2009. године, а Европски парламент је дао своје мишљење 12. новембра 2009. године.

Београд, 30. новембар 2009. (Танјуг) - Директорка владине Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић изјавила је данас да је стављање Србије на белу шенгенску листу `политички сигнал прихватања`, који потврђује извесност европске перспективе за Србију.

Делевић је Тањугу изјавила да визна либерализација не подразумева могућност трајног настањивања и запошљавања у ЕУ, али да грађанима пружа бројне конкретне користи, посебно у области економије и образовања.

`Ово је прилика за нас да будемо видљивији, присутнији и равноправнији. Колико год да смо причали о томе да постоји европска перспектива, постојање виза за грађане је био сигнал одбијања. Ово је важан показатељ да када испуните услове, тада земља напредује и то је подстицај за будуће напоре који би требало да нас приближе ЕУ`, рекла је Делевић.

`То је нешто што смо заиста заслужили радом у испуњавању критеријума, а не поклон, јер нико неће да вам да политички сигнал по цену да уведе организовани криминал, корупцију и небезбедне путне исправе у сопствене земље`, истакла је Делевић.

Економски Дијалог је важан део ширег процеса Унапређеног Сталног Дијалога.

Експерти Европске комисије су поздравили наговештаје постепеног економског опоравка који може резултирати мањим падом бруто друштвеног производа од раније пројектованог. Представници српских власти су обавестили о смањењу инфлаторних притисака, као и дефициту на рачуну текућих трансакција мањем од предвиђеног.

Европска комисија је констатовала мере на страни расхода, попут замрзавања пензија и плата у јавном сектору, као и рационализације јавне администрације. Европска комисија је нагласила да ова рационализација мора да се примени пажљиво како не би угрозила административни капацитет у областима које су у вези са европским интеграцијама.

Када је реч о монетарној политици, Европска комисија поздравља чврст и одлучан став српског банкарског сектора током кризе. Комисија је уочила напоре Народне банке Србије да настави да се фокусира на `инфлационо таргетирање`, у исто време пажљиво пратећи финансијску стабилност.

Окончање одлаганог процеса приватизације друштвених предузећа, даљи кораци у приватизацији државних предузећа и побољшање укупне пословне климе остају од круцијалне важности за веће инвестиције и запосленост.

Београд, 12. октобар 2009 - Влада Републике Србије усвојила је Извештај о спровођењу Националног програма за интеграцију у Европску унију (НПИ) за период јул – септембар 2009. Према резултатима овог извештаја, који је сачинила Канцеларија за европске интеграције, утрећем тромесечју ове године НПИ јеиспуњен 96 одсто. Од 81 прописа планираног за усвајање, усвојено је 78. Влада је утврдила предлоге девет закона, од планираних 13, чиме је свој план испунила са 69 процента. Народна скупштина је истовремено усвојила 20 закона, чиме је законодавно тело испунило 222% својих обавеза (20/9), што је резултат усвајања предлога закона заосталих из ранијих периода.

У погледу подзаконских аката, Влада је од планираних 10 уредби и стратегија, усвојила 8, односно 80 одсто, док су министарства од планираних 58, усвојила 50 правилника. Уколико се посматрају само Владине обавезе у погледу утврђивања предлога закона и усвајања подзаконских аката, статистика показује успешност од 83 одсто, будући да је од планираног 81 прописа, утврђено, односно усвојено, њих 67.

Најуспешније институције, у складу са мерилом Европске комисије „закон усвојен – мера спроведена“, са више од 80 процента извршених обавеза, су министарства финансија, за државну управу и локалну самоуправу, економије и регионалног развоја, културе, за телекомуникације и информационо друштво, животне средине и просторног планирања, здравља, за науку и технолошки развој, као и Републички завод за статистику. Обавезе су у великој мери испунила и министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, рударства и енергетике и Републичка агенција за телекомуникације.

Министарства која су била најоптерећенија бројем обавеза (планираних, заосталих или унапред извршених) су Министарство финансија - 31 пропис, Министарство животне средине и просторног планирања 18, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде 12, Министарство за телекомуникације и информационо друштво пет, и Министарство економије и регионалног развоја, четири прописа.

Национални програм је,у целини, од јула 2008. до септембра 2009, испуњен 81одсто, јер је од планираних 229 прописа, усвојено 186. Планирано је усвајање 117 закона, а усвојено је 87 или 74 процента. Од планираних 112 подзаконских аката, усвојено је 99, односно 88 одсто.

Примена усвојених прописа, осим што доприноси хармонизацији српског законодавства са правним тековинама Европске уније, у значајној мери унапређује разне друштвене и економске области које су важне за свакодневни живот грађана наше земље. Тако, на пример, нови Закон о заштити конкуренције прецизније дефинише област концентрације на тржишту, Закон о контроли државне помоћи по први пут регулише питање давања субвенција и обезбеђује њихово недискриминаторно додељивање. Законима о трансфузиолошкој делатности и трансплантацији ћелија и ткива се у овој области успостављају нови стандарди у складу са савременим медицинским достигнућима.

НПИ је прецизан план како да се достигну сви критеријуми неопходни да би држава постала чланица ЕУ, од политичких и економских, до најдетаљнијих стандарда који постоје у Унији у областима попут трговине, пољопривреде, заштите животне средине, транспортаи др. Циљ НПИ је да државне институције, на јасан и мерљив начин, прате сопствени напредак у процесу придруживања ЕУ.

Амбасадор Шведске, господин Кристер Брингeус, представљајући Председништво Шведске Европском унијом, планира да заједно са министром за животну средину, господином Оливером Дулићем и амбасадором Данске, госпођом Мете Кјуел Нилсен, дође у званичну посету Нишу, у среду 7. октобра 2009. г.

Посета је део програма EU outreach којим координира Председништво Шведске ЕУ у Београду. Програм обухвата низ посета разним општинама у Србији, са фокусом на животну средину. Посетиоци ће углавном бити амбасаде земаља Европске уније које су акредитоване у Републици Србији, а посете ће бити организоване у периоду председавања Шведске Европском унијом.

У Србији данас стално расте потреба за очувањем животне средине. Око 40% правних тековина Европске уније, које Србија мора да усвоји као услов за чланство у ЕУ, тичу се екологије и животне средине. Стога, сврха ових посета је информисање о основним вредностима ЕУ у области животне средине и креирање дијалога о изазовима који се тичу очувања животне средине, те охрабривање Србије на њеном путу ка чланству у ЕУ.

Нови шеф Делегације Европске комисије у Србији, њ.е. Винсент Дежер, предао је данас своје акредитационо писмо председнику Републике Србије Борису Тадићу. Г. Дежер је нагласио да је његова мисија да помогне Србији у напорима у придруживању ЕУ и да ојача односе двеју страна.

„Ми чврсто верујемо да Србији с пуним правом припада место у породици демократских европских земаља и што је пре могуће, када се стекну услови, као чланици ЕУ. Као што су претходна искуства показала, проширење доноси добробити и Унији и државама које јој приступају. У ЕУ је све израженији консензус о потреби да се продубе односи између ЕУ и Србије. Следећи велики корак напред треба да буде пуно спровођење привременог споразума. Надам се да ће стални напредак сарадње с Трибуналом у Хагу омогућити да до овога дође што пре. Други велики корак треба да буде – а ја сам уверен да ће и бити – либерализација визног режима, што ће људима, култури и идејама омогућити да путују без ограничења,“ рекао је Дежер.

Делегација Европске комисије у Србији трећа је Делегација Комисије по величини у свету, што је само по себи знак посвећености Европске комисије Србији.

Европска комисија кроз своју Делегацију у Београду прати и подржава процес европских интеграција у Србији и спровођење неопходних реформи. Само из буџета ЕУ, Комисија и државе чланице улажу милијарду евра као подршку припремама за приступање и државним и економским реформама.

Амбасадор Дежер ступа на положај у Београду након што је провео четири године као шеф Делегације у Загребу. Дежер ради у Комисији 22 године и има деветогодишње знање и искуство у области проширења. Дипломирао је политичке науке, европске послове и право, а магистрирао политичке науке.

Рођен је у Стразбуру 1960. године, ожењен и има четворо деце.

Тим стручњака Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) израдио је свеобухватну анализу о трошковима и добитима евро-интеграције Србије – Ефекти интеграције Србије у Европску унију. Партнери ФЕФА у изради ове студије су Привредна комора Србије, као представник привреде и Влада Републике Србије као њен главни корисник. Намера аутора је била је да студија помогне релевантним државним институцијама, али и другим привредним субјектима да рационалније планирају промене у вези са приступањем ЕУ: законодавство, политике, стратегије, унапређење институција, пословну политику, итд, а све са циљем ефикасније расподеле расположивих ресурса.

Осим Привредне коморе Србије, израду студије финансијски су подржали Делегација Европске комисије у Републици Србији, Британска агенција за помоћ - ДФИД, Амбасада Краљевине Холандије, Амбасада Француске и Фонд за отворено друштво, који су препознали значај студије као темеља за предстојеће преговоре о пуноправном чланству Србије у ЕУ, али и прилике за подизање свести како код Владе, тако и у широј јавности, о кључним последицама реформи које се спроводе са циљем остваривања чланства у ЕУ, као и о томе који ће привредни сектори бити највише погођени тим променама.

Основни закључак студије је да би за Србију улазак у ЕУ донео више добити него трошкова, а кроз привредни раст и раст инвестиција, већу запосленост, извоз али и увоз. Бруто домаћи производ Србије без уласка у ЕУ 2015. године био би 5.530 евра по глави становника, док би са уласком био 6.075 евра. Потрошња становништва без уласка 2015. године била би 3.820 евра по становнику, а са уласком 4.250 евра, неки су од налаза ове студије.

БЕОГРАД, 20. јул 2009. - Делегација Европске комисије у Србији, Канцеларија Владе Србије за европске интеграције и Ерсте банка расписали су данас конкурс за најбољи медијски прилог о процесу европских интеграција у Србији настао у периоду од 1. јануара до 1. новембра ове године, преноси ФоНет.

Награде се додељују у пет категорија – најбољи телевизијски извештај, најбољи радијски извештај, најбољи новински извештај, најбољи прилог у локалном медију И најбољи прилог у области малих и средњих предузећа.

Директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић изразила је очекивање да ће се медији у прилозима много више бавити темама из области интеграција које су протеклих година биле у `сенци великих политичких тема`.

Делевић је додала да није погрешила када је на прошлогодишњој додели награда рекла да ће ово бити година усвајања закона и бављења питањима од суштинске важности за процес интеграција.

Делевић је оценила да ће, иако је још много посла пред Србијом, извештај о напретку, који ће Европска комисија објавити половином октобра, показати да је Србија урадила много посла на путу ка Бриселу.

`Без обзира на то колико је ова година изазовна и за нас, И за ЕУ, остварили смо напредак`, оценила је Делевић.

Наглашавајући важност улоге медија у процесу интеграција, шеф Делегације Европске комисије у Београду Жозеп Љоверас поручио је да би извештај Европске комисије у напретку Србије на путу ка Бриселу могао бити инспирација за новинаре.

`Када извештај о напретку Србије буде објављен 14. октобра, прочитајте га пажљиво, јер ће то бити обиман извештај који ће вам дати слику о томе како ЕУ види напредак Србије у процесу интеграција`, рекао је Љоверас.

Љоверас је похвалио рад Канцеларије за европске интеграције и њене директорке која је дала нови импулс процесу интеграција.

Он је најавио да ће Европска комисија из ИПА фонда за 2009. годину издвојити 3.3 милиона евра за медијске пројекте у области европских интеграција.

Директорка сектора комуникација Ерсте банке Андреа Брбаклић изразила је очекивање да ће на конкурс стићи велики број квалитетних прилога који ће значај европских интеграција са дневно-политичког пребацити на поље унапређења живота грађана Србије. Брбаклић је нагласила да ће приближавање Србије ЕУ довести до смањења каматних стопа, јер ће ризик пословања опасти.

Жири, у чијем ће саставу бити представници Европске комисије у Србији, Канцеларија Владе Србије за европске интеграције, Ерсте банке и новинари, прогласиће најбоље прилоге крајем новембра.

Најбољи ће добити наградно путовање у Брисел крајем године, где ће разговарати са званичницима Европске комисије и Европског парламента.

Ерсте банка ће победницима у свих пет категорија дати џепарац по 35.000 динара.

Београд, 17. јул 2009 - Влада Републике Србије усвојила је  Извештај о спровођењу Националног програма за интеграцију у Европску унију (НПИ) за период април - јун 2009. Према резултатима Извештаја, који је сачинила Канцеларија за европске интеграције, Влада је од планираних 13 предлога закона утврдила је 10 и тиме план испунила 77 одсто а Народна скупштина је, у истом периоду, усвојила 42 закона, односно 2,8 пута више него што је Влада утврдила предлога.

Уколико се упореди ефикасност Владе и Народне скупштине у два до сада сачињена извештаја, забележен је значајан напредак у погледу степена испуњености НПИ, а посебно убрзање законодавне активности Скупштине.

Највише планираних закона у овом периоду имало је Министарство здравља, њих пет, од којих је утврђено 4 предлога, и Министарство за науку и технолошки развој, које је планирало утврђивање 3, а утврдило 2 предлога закона. Најоптерећеније је било Министарство финансија, које је имало укупно 6 прописа, од којих 5 није било планирано, већ се ради о ванредним обавезама у области царина, док је утврђивањем Предлога закона о обавезном осигурању у саобраћају, то министарство извршило једну заосталу обавезу из прошле године. У овом тромесечју, иначе, Влада није планирала усвајање подзаконских аката.

У погледу заосталих обавеза из ранијих извештајних периода, од 26 извршено је десет; 11 је предвиђено за доношење до краја ове, а једна за почетак наредне године; једна обавеза више не захтева хармонизацију са ЕУ, а три обавезе нису извршене.

У периоду од јула 2008. до јуна 2009, Влада је планирала утврђивање 104 предлога закона, од чега је утврђено 92, односно 88 одсто. Народна скупштина је у истом периоду усвојила 67 закона, што значи да је испунила 73 одсто својих обавеза. У погледу усвојених закона, Национални програм је у испуњен 64 процента (67/104).

У целини, узимајући у обзир усвојене законске и подзаконске акте, НПИ је до сада (јул 2008. - јун 2009.), испуњен 70 одсто.

Следећи извештај покриваће период јул – септембар 2009 и биће представљен током октобра месеца. У том периоду и Владу и Скупштину очекује усвајање већег броја закона и подзаконских аката. Одржање динамике законодавне активности важно је како у области усвајања нових закона предвиђених НПИ, али и подзаконских аката, пошто су они од изузетне важности за примену до сада усвојених закона.

НПИ је прецизан план како да се достигну сви критеријуми неопходни да би држава постала чланица ЕУ, од политичких и економских, до најдетаљнијих стандарда који постоје у Унији у областима трговине, пољопривреде, заштите животне средине, инфраструктуре.

Циљ НПИ је да државне институције, на јасан и мерљив начин, прате сопствени напредак у процесу придруживања ЕУ.

Београд, 18. јуна 2009 - Када би сада био одржан референдум на коме би се грађани изјашњавали о уласку Србије у Европску унију, чак 79 одсто изашлих би подржало чланство, изјавила је директорка владине Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић, преноси Танјуг.

Делевићева је, представљајући истраживање `Европска оријентација грађана Србије` из маја казала да нема већих разлика у резултатима са оним из децембра и да и даље више од 60 одсто грађана подржава придруживање ЕУ.

`Имамо солидан ниво подршке који се креће између 60 и 70 одсто, који варира зависно од околности, када се грађанима Европа и оне користи које она доноси чини ближа, онда имамо и већи број грађана који се опредељују за придруживање ЕУ`, истакла је она.

Грађани су оценили да је брзина којом се Србија креће ка ЕУ на сакли од један до седам, 2,6, а истраживање је показало да је жељена брзина интеграције 4,7, осим у случају младих од 18 до 29 година који би желели да се ка Европи крећемо брзином од 5,2.

Делевићева је рекла да грађани сматрају подједнако одговорним и Србију и ЕУ за спор процес европске интеграције, додајући да је Унија одговорна због `сталног условљавања`, док међу `домаћим разлозима` преовладавају `неспособност руководства`, `неиспуњавање међународних обавеза`, али и `менталитет људи који су неспремни за промену`.

Према њеним речима, грађани оваквим ставом показују изузетно реалан однос према европским интеграцијама, али се у неким питањима показује да нису довољно информисани о целом процесу.

Делевићева је истакла да су грађани, одговарајући на захтев да наброје услове које ЕУ поставља Србији, наводили сарадњу са Хагом (79 одсто), али и Косово (21 одсто), што показује да су велике политичке дебате довеле до мешање контекста и услова.

Она је рекла да Косово није услов који ЕУ поставља Србији, али да свакако утиче на контекст самог процеса.

Грађани Србије од ЕУ очекују пут ка бољој будућности младих, више могућности запошљавања, као и могућност слободног путовања у оквиру Уније, што показује и извесну зрелост и свест да неке промене не могу доћи одмах, већ да треба уложити напор за промене које ће осетити генерације које долазе, оценила је Делевићева.

Београд, 12. јун 2009. - У Бриселу је данас одржан састанак представника Европске уније и Владе Србије, којим је завршена друга фаза дијалога о визној либерализации Србије, а на којем је представљен Извештај Европске комисије о испуњености критеријума из Мапе пута за либерализацију визног режима за Републику Србију.

На основу досадашњих резултата, као и ставова земаља чланица са којима је процес усаглашавања у току, намера је комесара за правосуђе и унутрашње послове и за проширење, Жака Бароа и Олија Рена да до краја јула Европска комисија упути Савету ЕУ предлог да се визни режим за Србију укине од 1. јануара 2010. године.

Србија и Европска комисија ће у наредном периоду наставити да заједнички прате примену критеријума из Мапе пута за либерализацију визног режима за Републику Србију

БЕОГРАД, 9. маја 2009 - Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић и шеф делегације Европске комисије у Србији Жозеп Љоверас отворили су у Београду, оводом Дана Европе `Европску улицу`, истакавши зналчај европске интеграције за Србију, преноси агенција Бета.

Ђелић је отварајући манифестацију у Кнез Михаиловој улици, коју су организовали Делегација Европске комисије, Канцеларија Владе Србије за европске интеграције и Скупштина Града Београда, рекао да стратешки циљ уласка у Европску унију остаје непромењен, иако се и Србија и Европасуочавају са економском кризом.

Он је истакао да су на том путу посебно значајни даља визна либерализација, економска и финансијска подршка ЕУ Србији и могућности које се пружају младима да студирају у чланицама ЕУ.

`Наравно, Србија ће се борити да се са стране ЕУ одблокира примена Споразума о стабилизацији и придруживању. Знамо који су услови за то, али исто тако знамо зашто смо почели примену тог споразуам 30. јануара`, рекао је Ђелић и указао на предности једностране примене прелазног трговинског споразума.

Љоверас је рекао, обраћајући се на српском језику, да је европска будућност Србије сигурна и јасна, иако постоје препреке, попут економске кризе, за које ће, како је оценио, бити потребно време да се превазиђу. Нагласио је да су главне препрека на том путу у самој Србији и да је потребно створити нову динамику у том правцу, али да земља има капацитете и многе предности у интеграцији у ЕУ.

`Желим да будем оптимиста, у вези са визним режимом и економском кризом. Ми ћемо то победити. Нема кризе без краја. Мислим да је процес европске интеграције најбољи начин да се Србија сачува од економске кризе`, рекао је шеф делегације Европске комисије у Србије.

Ђелић је рекао да очекује до краја јуна први став Европске комисије о питању визне либерализације и додао да је циљ српских власти да се до краја године донесе одлука о стављању Србије на `белу шенген листу` како би грађани могли да без виза путују у Европу следеће године.

Љоверас је рекао да је идеја ове манифестација да се поделе идеје и заједно дискитује о ономе шта европска интеграција треба да понуди будућности Србије.

Дуж централне Кнез Михаилове улице, били су размештени штандови земаља чланица ЕУ, са материјалима о култури, традицији и историји тих земаља, као и штандови на којима су представљени најуспешнији пројекти из области здравства и просвете које је у Србији финансирала ЕУ. Штандове су имале и Делегација Европске комисије у Србији, владина канцеларија за европске интеграције и невладине организације Европски покрет, Београдска отворена школа, Грађанске иницијативе, Група 484 и Центар за самостални живот инвалида Србије.

Улаз у `Европску улицу` означен је импровизованом `капијом` у бојама заставе ЕУ.

На штандовима земаља и инситуција ЕУ представљени су и програми који нуде стипендије најуспешнијим студентима, али и наставном кадру са универзитета у Србији.

Програм Европске канцеларије Ерасмус мундус нуди 150 стипендија за студенте постдипломце из блаканских земаља, док програм Темпус у оквиру партнерске сарадње 27 земаља и реализације различитих стручних пројеката нуди размену наставног универзитетског кадра.

У оквиру прославе Дана Европе, Ђелић и Љоверас присуствовали су и конференцији `Ефекти интеграције Србије у Европску унију` који је Факултет за економију, финансије и администрацију организовао у Центру Сава поводом Дана Европе.

Директорка Kанцеларије заа европске интеграције Милица Делевић рекла је данас у Београду да Европска унија ни у време економске кризе не доводи у питање роширење на западни Балкан.

На конференцији `Ефекти интеграције Србије у ЕУ` одржаној поводом Дана Европе, Делевићева је указала да Србија треба да се `концентрише на свој део посла, а то је усвајање европских закона и стандарда`.

Пре тачно годину дана потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом (Споразум). Реч је о свеобухватном уговорном односу, у коме су обавезе двостране и јасно дефинисане. Иако примена Прелазног трговинског споразума и почетак ратификације Споразума чекају „зелено светло“ Савета министара ЕУ, Влада Србије је од 30. јануара 2009. године формално почела да примењује трговински део Споразума.

Примена Споразума је за Србију је од великог значаја, пошто је његов основни економски елемент стварање зоне слободне трговине између Србије и ЕУ. Европска унија је не само тржиште од око пола милијарде потрошача, већ и традиционално наш најважнији економски партнер, са којим се обавља више од половине укупне робне размене са светом (56%). Уколико се узме у обзир да су земље ЦЕФТА, које такође имају европску перспективу, друго по значају извозно тржиште Србије, лако се може закључити да ће у будућности више од 80% српског извоза бити усмерено ка земљама чланицама ЕУ.

Иако ЕУ још увек није почела са формалном применом Споразума, производи из Србије уживају привилегован третман на европском тржишту. Наиме, ЕУ од новембра 2000. године примењује бесцарински трговински режим према Србији. Тако српски привредници већ пуних осам година не плаћају царине и друге дажбине приликом извоза у земље ЕУ. Колика је то уштеда говори податак да би само у прошлој години наши привредници имали трошак од око 385 милиона евра да преференцијалног третмана није било. То значи да је у претходних осам година остварена укупна уштеда за српске извознике у износу од око 2 милијарде евра. Захваљујући таквом третману српских производа и свеукупним економским реформама спроведеним у земљи, извоз из Србије у ЕУ је у 2008. у односу на 2001. годину повећан за 265 одсто.

Конкретни ефекти примене трговинског дела Споразума са наше стране се још не могу проценити, јер је прошло тек два месеца од почетка примене. Свакако, дошло је до пада цена одређених производа (аутомобили, разна опрема), али је на то, осим примене Споразума, утицала и тренутна економска криза. За ова два месеца губитак од ненаплаћених царина приликом увоза из ЕУ износи 10 милиона евра. У истом периоду ниво страних директних инвестиција из Европске уније достигао је вредност од око 165 милиона евра. При томе, само у последње две недеље најављена улагања холандског Хајнекена и ВДЛ-а, немачког Леонија и словеначког Меркура десетоструко су већа од губитка од смањења царина.

Чином потписивања Споразума усклађивање националног законодавства са европским постало је уговорна обавеза. У складу са тим, Влада Србије је у последњем тромесечју претходне и прва три месеца ове године усвојила 72 закона који су, на директан или индиректан начин, повезани са процесом европске интеграције. Донети су или измењени закони у областима царинске политке, заштите конкуренције, контроле државне помоћи, јавних набавки, стандарда и техничких прописа. Томе треба додати и бројне прописе који су донети са циљем напретка Србије ка белој шенгенској листи, која ће за грађане значити путовање без виза у све земље шенгенског споразума.

Истовремено са почетком примене Споразума, започео је и процес извештавања о испуњености Националног програма за интеграцију Србије у ЕУ, који представља програм примене ССП и којим се прате законодавне реформе неопходне за процес европске интеграције. Недавно је представљен други тромесечни извештај, који показује да је у периоду од јануара до марта 2009. године донето 53 одсто планираних „европских“ прописа.

Најзад, потписивање Споразума и почетак његове примене значајан су корак на европском путу Србије. Овај пут води ка уређенијем, стабилнијем и просперитетнијем друштву, што га чини бар подједнако важним као и коначни циљ коме тежимо – улазак Србије у пуноправно чланство ЕУ.

Београд, 24. април 2009 - Влада Републике Србије усвојила је Извештај о спровођењу Националног програма за интеграцију у Европску унију (НПИ) за период јануар – март 2009. Према резултатима Извештаја, који је сачинила Канцеларија за европске интеграције, Национални програм је, узимајући у обзир усвојене законске и подзаконске акте, у првом тромесечју ове године испуњен са 53 одсто, јер је од укупно планираних 68 прописа, усвојено њих 36.

Народна скупштина је усвојила 22 одсто закона предвиђених Националним програмом (од планираних 36 усвојено је 8), док је Влада од 28 подзаконских аката усвојила њих 24 или 86 одсто. Министарства су усвојила све предвиђене подзаконске акте и тај проценат реализације износи 100 одсто.

Када је реч о законима, Влада је од планираних 36, утврдила предлоге 23 закона, а Народна скупштина је усвојила 8. Изражено у процентима, Скупштина је усвојила 35 одсто достављених предлога закона. Уколико се посматра однос планираних и реализованих законодавних обавеза, које су у надлежности Владе, извршна власт је обавезе испунила са 64 процената, укључујући и неке активности планиране за касније квартале, чиме су министарства унутрашњих послова, затим пољопривреде, шумарства и водопривреде, као и за заштиту животне средине и просторно планирање унапред извршила своје обавезе.

Министарства која су раније посебно била оптерећена већим бројем планираних закона, у потпуности су остварила све обавезе из претходног периода – Министарство правде предложило је 8 закона које је усвојила и Народна скупштина, а који су били обавеза Србије из мапе пута за визну либерализацију са ЕУ. Такође, Влада је усвојила и свих 10 уредби и стратегија из надлежности Министарства здравља, а процедуру су прошла и три акта Министарства за рад и социјалну политику.

Уколико се упореди ефикасност Владе и Народне скупштине у два до сада сачињена извештаја, забележен је значајан напредак у погледу степена испуњености НПИ у целини. За ралику од периода јул - децембар 2008, када је проценат испуњености био 29 одсто, у првом тромесечју 2009. износи 53 процента. Народна скупштина је на истом нивоу успешности као и раније са 35 одсто усвојених предлога „европских” закона, док је Влада је умањила свој резултат јер је утврдила две трећине предвиђених закона, док је раније тај проценат био 77, тако да је на већи проценат успешности, пре свега, утицао велики број усвојених подзаконских аката.

Укупно, у претходних девет месеци, у периоду од јула 2008. до краја марта 2009, НПИ је до сада остварен 47 одсто. У Народној скупштини усвојено је 28 процената достављених предлога закона, Влада је усвојила 84 одсто подзаконских аката, а министарства 86 процената прописа који се доносе на том нивоу.

Међутим, за очекивати је да економска криза утиче и на планиране законодавне активности. Ребаланс буџета подразумева и да министарства и Влада у целини планове рада прилагоде новонасталим економским околностима, имајући у виду да усвајање неких прописа подразумева и значајне трошкове из државног буџета.

НПИ је прецизан план како да се достигну сви критеријуми неопходни да би држава постала чланица ЕУ, од политичких и економских, до најдетаљнијих стандарда који постоје у Унији у областима трговине, пољопривреде, заштите животне средине, инфраструктуре.

Циљ НПИ је да државне институције, на јасан и мерљив начин, прате сопствени напредак у процесу придруживања ЕУ. Овај извештај, други тромесечни, обухвата законодавне активности Владе и Народне скупштине у периоду од јануара до краја марта 2009. године.

Извештај о спровођењу НПИ за период јануар – март 2009 као и резиме овог документа доступанје на интернет презентацији Канцеларије www.seio.gov.rs.

Београд, 21. април 2009 - Влада Републике Србије прихватила је Информацију о припреми правних тековина Европске уније на српском језику, којом се превођење правних тековина ЕУ успоставља као координирани процес.

Правне тековине Европске уније обухватају корпус заједничких права и обавеза које важе за све државе чланице у оквиру ЕУи који се може поделити у три категорије: 1. примарно законодавство, које чине оснивачки уговори које су закључиле државе чланице, уговори са трећим државама које су склопиле европске заједнице са или без држава чланица и споразуми држава чланица са трећим државама, 2. секундарно законодавство, које чине одлуке органа европских заједница и 3.судску праксуЕвропског суда правде, чије превођење није формални услов за приступање.

Због обима прописа који се објављују у Службеном листу Европске уније (у овом тренутку око 115.000 страница Службеног листа, што је 207.000 страница стандардног формата, уз просечан годишњи пораст од 3.000 до 5.000 страница), припрема правних тековина ЕУ на службеном језику показала се највећим преводилачким подухватом већине нових држава чланица.

Стога је Влада, закључком усвојене Информације, Канцеларији за европске интеграције је доделила улогу централног координативног тела, док ће Републички секретаријат за законодавство, ресорна министарства и остали органи државне управе обављати послове правнoтехничке, односно стручне редактуре превода. За коначну верификацију преведених текстова биће задужена посебна Радна група за верификацију, сачињена од представника свих институција које учествују у процесу.

Влада је наложила органима државне управе да на захтев Канцеларије доставе све до сада преведене правне тековине ЕУ, како би се отпочело саприкупљањеми систематизацијомпрописаЕУ.

Правне тековине ЕУ на српском језику израђиваће се према приоритетима установљеним у Националном плану за интеграцију, а који се заснивају на приоритетима из Споразума о стаблизацији и придруживању и препорукама Европског партнерства.

Усклађивање са законодавством ЕУ, за шта је превођење правних тековина претпоставка, обавеза је која произилази из потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, али је и предуслов даљег приближавања ЕУ. Правну хармонизацију спроводе и државе које нису чланице ЕУ – Норвешка је, примера ради, испред многих чланица у погледу примене европског законодавства, чије усвајање омогућава слободан проток робе, услуга, капитала и људи у оквиру Европског економског простора.

Информација о припреми правних тековина Европске уније на српском језику доступна је на интернет презентацији Канцеларије www.seio.gov.rs.

Београд, 10. април 2009. године - Влада Републике Србије усвојила јередовну информацију о напретку наше земље у процесу приближавања ЕУ у којој се наводи да се све обавезе из Прелазног трговинског споразума са ЕУ /ПС/ спроводе по динамици предвиђеној Споразумом о стабилизацији и придруживању /ССП/, са изузетком обавезе о либерализацији транзитног транспорта преко територије Србије за превознике из Европске уније, која ће бити спроведена када ЕУ почне са применом споразума.

У информацији, коју је сачинила Канцеларија за европске интеграције, наводи се да је укупна вредност увезене робе из ЕУ у фебруару, који је и први месец спровођења ПС, била 550,6 милиона евра. Према подацима Министарства финансија, приход од наплаћене царине у фебруару је 7,95 милиона евра, што је свега 3,83милиона евра мање него што би износио да се Прелазни споразум не примењује.

Европска комисија обавестила је 7. априла извознике из ЕУ да је Србија започела примену споразума, указујући тиме на могућност повољнијег пласмана робе у Србију, али и на неопходност да роба која улази на српско тржиште има потврду да је пореклом из ЕУ.

Закони о заштити конкуренције и контроли државне помоћи, на чије је усвајање Владу обавезивао закључак о почетку примене ПС, усвојени су и упућени у скупштинску процедуру. Усвајање других европских закона, који произилазе из приближавања земље ЕУ, прати се кроз редовно извештавање о Националном програму интеграције /НПИ/. Извештај о спровођењу НПИ током првог квартала 2009. је у припреми.

Када је реч о визној либерализацији, наглашено је да су експертске мисије, састављене од стручњака из држава чланица ЕУ и представника ЕК, које су имале задатак да оцене стање у нашој земљи у погледу испуњавања критеријума, окончале свој рад. У току је фаза у којој експерти ЕУ састављају извештаје, које ће Европска комисија искористити за израду Извештаја о процени испуњености критеријума, на основу кога ће и донети одлуку да ли ће Савету министара ЕУ предложити да се укине визни режим према нашој земљи.

Србија тренутно реализује пројекте из средстава претприступне помоћи за 2007. и 2008.годину, што је уобичајена динамика коришћења ИПА фондова. У оквиру помоћи транзицији и изградњи институција, што је прва компоненте ИПА, за 2007. укупно је одобрено 36 пројеката, од којих је до сада је уговорено 40 милиона евра. Финансијски споразум за коришћење средстава из програма ИПА 2008. у вредности од 168 милиона евра потписан је 1. априла, док је за 2008. годину Европска комисија Србији одобрила 37 пројеката. У току је процес програмирања прве компоненте ИПА програма за 2009, за коју постоји могућност да делимично, због последица глобалне финансијске кризе и предвиђеног мањка у буџету, буде одлуком Европске комисије преусмерена у буџетску помоћ.

У редовним месечним извештајима о напретку Србије у процесу приближавања ЕУ садржане су информације о примени ССП, спровођењу Националног програма за интеграцију, визној либерализацији, коришћењу средстава претприступне помоћи /ИПА фондови/, о Унапређеном сталном дијалогу са ЕУ, прилозима за Годишњи извештај ЕК и припремама за израду националне верзије правних тековина ЕУ.

БЕОГРАД, 20. март 2009. (ФоНет) - Твининг пројекат изградње капацитета у процесу европских интеграција Србије представља један од највећих и најсложенијих пројеката икад реализованих од када је Европска унија (ЕУ) установила овај механизам помоћи, речено је данас на конференцији за новинаре Канцеларије за европске интеграције.

Директорка Канцеларије Милица Делевић рекла је да се 27. марта завршава трогодишњи Твиниг пројекат у Србији, који се изводио уз помоћ администрација две чланице ЕУ - Француске и Словеније.

Делевић је рекла да је циљ овог пројекта било јачање административних капацитета саме Канцеларије, али и њена координација са ресорним министарствима.

Израда нацрта Националног плана за интеграцију у ЕУ, обука државних службеника у разним областима процеса европских интеграција, помоћ у успостављању јединице за превођење И система за припрему израде националне верзије правних тековина ЕУ, само су неки од резултата овог трогодишњег пројекта, вредног 2,5 милиона евра.

Шеф Делегације Европске комисије у Србији Жозеп Љоверас подсетио је да процес европских интеграција није питање спољне политике, већ кључни покретач унутрашње политике да се држава приближи Унији.

Љоверас је истакао да Европска комисија има одличну сарадњу са људима из Канцеларије за европске интеграције, којој је потребно да има јасну политичку подршку вођства Србије.

Према његовим речима, овај пројекат је један од највећих, најсложенијих и најинтензивнијих који је икада спроведен.

Пројекат је почео 26. марта 2006. године, док је још постојала државна заједница Србија и Црна Гора, а потом је раздвојен за ове две државе, како се Црна Гора одвојила.

У њему је учествовало 50 експерата из Словеније, било је 140 експертских мисија, које су радиле 370 радних дана.

На 20 семинара и обука који су организовани активно је учествовало 640 државних службеника српске администрације.

Заменик амбасадора Словеније Јадранка Штурм – Коцјан подсетила је да је њена земља велики заговорник проширења ЕУ на Западни Балкан и подржавалац европских интегрцаија Србије.

Помоћ која је постојала на овом твининг пројекту биће настављена на техничком и билатералном нивоу, додала је она.

Представница амбасаде Француске Корин Коман посебно је истакла значај који њена земља придаје сарадњи са Србијом у процесу европских интеграција, док је вођа пројектног тима Андреј Енгелман изложио детаље пројекта – циљеве И главне резултате.

Београд, 20. март 2009 - Директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић и државни секретар за политичка питања у Министарству спољних послова и интеграција Хрватске Бјанка Матковић потписале су Протокол о сарадњи у процесу европских интеграција

Поптисивање овог протокола уследило је након сусрета председника влада Републике Србије и Републике Хрватске Мирка Цветковића и Ива Санадера, који су саопштили да су на данашњем састанку у Београду покренули многа нерешена питања која постоје у односима двеју земаља и оценили да ће за решавање неких од њих бити потребно више времена.

Цветковић је на заједничкој конференцији за новинаре, одржаној након састанка, рекао да се очекује да ће нека питања бити решена врло брзо, а да ће нека почети да се решавају у будућности, уз сталну потребу да се успоставе бољи односи између две државе.

Председник Владе Србије истакао је да и даље постоје крупне разлике у ставовима Београда и Загреба који се односе пре свега на територијални интегритет и суверенитет Србије, односно хрватско признавање једнострано проглашене независности Космета и тужбу Хрватске против Србије за геноцид и српску контратужбу.

Санадер је поручио да неће бити заборављена недавна прошлост у односима двеју држава, али да се неће ни живети у њој, и саопштио да су на данашњем састанку, поред неких тешких питања, отворена и она лакша, као што је сарадња у области енергетике.

Он је подсетио на то да ће његова земља постати чланица НАТО 3. априла и нагласио да ће Хрватска пружати подршку Србију на њеном путу ка евроатлантским интеграцијама. Сутра ћемо, као чланица НАТО, давати подршку суседима и држати се принципа – што је нашим суседима боље, и нама је боље, истакао је председник Владе Хрватске.

Делегација Републике Хрватске предвођена премијером Санадером, а у којој су и потпредседник Владе и министар привреде, рада и предузетништва Дамир Поланчец, потпредседник Владе за регионални развој, обнову и повратак Слободан Узелац и министар културе Божо Бишкупић, свечано је јутрос дочекана у дворишту Владе Србије.

Такође, и министар просвете у Влади Србије Жарко Обрадовић и његов хрватски колега Божо Бишкупић потписали су Меморандум о сарадњи у области језика и књижевности.

У Београд је допутовала и делегација представника најјачих хрватских енергетских фирми као што су `Ина`, `Хрватска електропривреда`, `Јанаф` и `Плинакро`, који ће са привредницима из Србије покушати да пронађу заједничке енергетске интересе.

Састанку са званичницима Хрватске присуствовали су и потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић, министар културе Небојша Брадић, министар просвете Жарко Обрадовић и директор Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић

Милица Делевић изјавила је данас да опредељење за европску интеграцију произилази из уверености да је прикључење Унији начин да се брани и унапреди интерес грађана Србије.

Делевић је на међународној конференцији `Могућности грађана/ки да комуницирају са институцијама Европске уније`, рекла да сви закони, који се тичу процеса европских интеграција, воде остварењу интереса грађана Србије, а не интереса ЕУ.

Према њеним речима, Србија је у последњих осам, девет година од почетка европских интеграција знатно напредовала. Европске интеграције су у последњих девет година биле стабилизујуће сидро српске политике.

`Данас је јако важно причати о дијалогу за европски консензус, зато што су околности у којима се сада одвијају интеграције теже`, рекла је она.

Делевић је прецизирала да су се околности промениле унутар саме Уније, али и да су се појавили нови изазови који се јављају у окружењу ЕУ.

Према њеним речима, Унија се сусреће и са изазовом кономске кризе, која утиче на сваку чланицу појединачно, али и на целу организацију, која јача међусобну солидарност земаља чланица.

`Због тога је важно разговарати о европском консензусу и о томе шта европске интеграције значе за Србију`, нагласила је Делевић и подсетила да је истраживање које је радила Канцеларија у децембру 2008. показало да је подршка грађана европским интеграцијама пала за шест одсто.

`Овде не постоје противници интеграције, него они који кажу 'не знамо', због тога мислим да је неопходно наставити са информисањем грађана јер је важно да разумеју зашто је овај процес важан, кроз које фазе пролази и шта су услови које је потребно испунити`, истакла је она.

Шеф Операција Делегације Европске комисије у Србији Пјер Дибман најавио је да ће у току године бити потписан споразум о техничкој подршци Западном Балкану.

Он је рекао и да ће централа која ће на локалном и регионалном нивоу обезбеђивати техничку подршку невладиним организацијама бити у Београду, подсетивши да је ЕК и у претходном периоду финансијски и технички помагала реализацију пројеката које су радиле НВО.

Према речима Дибмана, техничка база која ће се створити омогућиће НВО да се боље организују, планирају активности како би до 2011. године биле способне да ефикасније комуницирају са другим организацијама, Владом али и ЕУ.

Жарко Шундерић из Тима потпредседника Владе са примену Стратегије за смањење сиромаштва представио је активности тог тима на институционализацији односа организација цивилног друштва и државе. Представници цивлиног сектора из свих делова Србије говорили су о пројектима које реализују у области евроинтеграција као и о могућностима за проширење сарадње са Канцеларијом.

Директорка Канцеларије Милица Делевић изјавила је, у обраћању представницима невладиних организација, да Србија има јасан циљ када је у питању доспевање на белу Шенген листу и да се нада да ће ове године бити направљен одлучујући напредак у том правцу.

`Имамо јасан циљ ка ком се крећемо и надам се да ћемо ове године направити одлучујући напредак, али када је у питању давање рокова, рекла бих да у овом случају то зависи од извештаја експертских мисија Европске комисије`, рекла је она на шестом редовном састанку Канцеларије и невладиних партнерских организација.

Према њеним речима, до сада су у Србији биле две од четири мисије Европске комисије и направиле су процену којом брзином `усвајамо и примењујемо неопходне законе`.

`Две мисије су већ биле и утисци су за сада позитивни, али то не значи ни да смо све завршили, нити да је потпуно извесно да ћемо напредак у смислу потпуне визне либерализације доживети ове године`, рекла је она и додала да имамо јасан сет услова, али и велику политичку мотивацију да се брже крећемо на том путу.

Делевић је подсетила да је поред питања визне либерализације још једно питање важно за Србију на њеном путу ка ЕУ, а то је примена Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП).

`Крајем априла потписан је ССП и Влада Србије је у октобру донела закључак којим се обавезује да ће урадити све што је потребно да ССП ступи на снагу`, рекла је она и подсетила да је кључни услов пуна сарадња са Хашким трибуналом.

Она је рекла и да је скупштинском Одбору за Европске интеграције данас представљен Извештај о првом томесечју примене Националног програма интеграција (НПИ), који представља свеобухватан и плански документ активности у којем је наведено шта и ко треба да уради у државној администрацији до 2012. године, да би држава до тог рока била спремна да се придружи ЕУ.

Према речима Милице Делевић, усвајањем НПИ Влада је добила `један добар инструмент` којим мери брзину и рад Министарстава.

Она је нагласила да је однос са невладиним организацијама изузетно значајан за процес европских интеграција, додајући да Канцеларија има потписане Мемораднуме о сарадњи са 88 НВО и да ће подржавати пројекте којим се привлаче средства и мотивишу европски партнери да сарађују са домаћим организацијама цивилног друштва у промовисању европских вредности.

Представници министарстава Владе и других надлежних институција представиће напредак учињен у области саобраћајне инфраструктуре, у усклађивању законодавства и јачању административних капацитета, укључујући услове транзитног саобраћаја и мере за безбедност саобраћаја, као и политику транспорта робе и путника. Представници Европске комисије инфомрисаће се и о новинама у Националној стратегији у области саобраћаја, укључујући приватизацију и реструктурирање, као и о практичној примени споразума о Заједничком европском ваздухопловном простору.

Посебна тема састанка је и регионална политика, односно правни и институционални оквир ове политике у Србији, припремама у овој области за класификацију Нутс 2 региона, као и тренутно стање у вези са припремама за компоненту три ИПА програма.

На састанку посвећеном енергетици, експерти надлежних министарстава и институција говориће о новинама у енергетској стратегији Републике Србије, о спровођењу Уговора о енергетској заједници, правној хармонизацији у области гаса и електричне енергије, о реструктурирању компанија у области енергетике. Посебно ће бити речи о енергетској ефикасности и коришћење обновљивих извора, приоритетним инфраструктуриним пројектима у оквиру Енергетске заједнице који су значајни за Србију, Извештају о напретку енергетске политике ЕУ, као и о другим питањима значајним за ову област.

Београд, 5. фебруар 2009 - Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седницни Извештај о спровођењу Националног програма за интеграцију у Европску унију (НПИ). НПИ је прецизан план како да се достигну сви критеријуми неопходни да би држава постала чланица ЕУ, од политичких и економских, до најдетаљнијих стандарда који постоје у Унији у областимакао што су, између осталих, трговина, пољопривреда, заштите животне средине, инфраструктуре.

Циљ НПИ је да државне институције, на јасан и мерљив начин, прате сопствени напредак у процесу придруживања ЕУ. Овај извештај, први од будућих тромесечних редовних извештаја, обухвата законодавне активности Владе и Народне скупштине у периоду од јула до краја децембра 2008. године.

Према резултатима Извештаја, који је сачинила Канцеларија за европске интеграције, Национални програм је, узимајући у обзир усвојене законске и подзаконске акте, испуњен 29 одсто, јер је од планираних 89 прописа усвојено 26.

Влада Републике Србије утврдила је од планирана 64 закона њих 49, док је Народна скупштина од ових 49 из НПИ усвојила 17 закона.

Када је реч о подзаконским актима, Влада је од 20 аката из своје надлежности / уредбе,одлуке, стратегије, Меморандум о буџету, закључци / усвојила 7, док су министарства од 5 аката предвиђених да се усвоје у том периоду усвојила 2.

Уколико се посматра однос планираних и реализованих законодавних обавеза, које су у надлежности Владе, извршна власт је обавезе испунила са 66 процената.

Министарства која су посебно била оптерећена већим бројем планираних закона и која су их у високом проценту и реализовала су министарство финансија, правде, пољопривреде, шумарства и водопривреде, као и министарства за инфраструктуру и за животну средину и просторно планирање.

Уколико се упореди ефикасност Владе и Народне скупштине при реализацији Националног програма за интеграцију у ЕУ и ранијих годишњих акционих планова за усклађивање закона Републике Србије са прописима ЕУ, који су припремани између 2003. и 2007. године, евидентан је напредак у успешности земље у законодавној активности од половине 2008. године. Овај проценат, мерен бројем усвојених закона у парламенту, је у периоду од 2003-2007 био највише до 24 одсто, док у другој половини 2008. године изности 29 одсто.

БЕОГРАД, 21. јануар 2009. (ФоНет) - Директор Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић изјавила је данас да је децембарско истраживање `Европска оријентација грађана Србије - трендови` показало да 61 одсто испитаних грађана подржава процес прикључења Србије Европској унији, али је додала да се та подршка смањила у односи на мај прошле године.

`У мају 2008. године грађани су у већем броју подржавали прикључење Европској унији, али су тада очекивања била велика јер су дошле значајне инвестиције у нашу земљу`, рекла је Делевић, током презентације истраживање `Европска оријентација грађана Србије - трендови`које је спровела Канцеларија за европске интеграције.

Она је напоменула да грађани свих земља у региони, осим Хрватске, у већини дају подршку евопским интеграцијама.

`Хрватска је најдаље отишла у процесу европских интеграција, али њени грађани сад схватају да не добијају само користи из тог процеса, већ да постоје и многобројна одрицања и промене навика`, нагласила је Делевић.

Грађани Србије нису задовољни брзином којом се Србије креће ка Европској унији (ЕУ) и на скали од један до седам, дали су 2,5 као просечну оцену у истраживању.

Делевић је објаснила да су резултати истраживања показали да грађани схватају да је процес прикључења ЕУ дуготрајан, а да за 51 одсто испитаних грађана пут `ка бољој будућности младих људи` представља главну добит учлањења у ЕУ.

Грађани, 49 одсто испитаних, су оценили да `политика сталног условљавања и уцена коју ЕУ примењује према Србији` у највећој мери отежава улазак Србије у ЕУ, код 20 одсто испитаника верује да то чини `неспособност домаћег руководства`.

Испитаници, 86 одсто, су сарадњу са Хагом означили као најважнији услов уласка Србије у ЕУ, а за 47 одсто испитаних грађана тај услов је прихватљив.

Ипак 62 одсто испитаних грађана верује да ЕУ стално поставља нове услове Србији.

`Најбоље артукулисан циљ наших грађана је стављање Србије на Белу шенген листу, иако 83 одсто испитаних грађана није путовало прошле године у земље са визним режимом`, истакла је Делевић и рекла да бела шенген листа за грађане Србије представља `доказ прихватања и унапређења самопоштовања.`

Млади људи у Србији, према речима Делевић, имају знатно позитивније ставове према ЕУ, а највише личне користи од европских интеграција очекују млади између 18 и 29 година.