Грађани и даље подржавају реформе на путу ка ЕУ

20.08 2012


Уколико би сутра био одржан референдум са питањем “Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 49 одсто грађана Србије гласало би за, 25 одсто би гласало против, 19 одсто не би гласало, док осам одсто не зна шта би одговорило, резултат је првог овогодишњег истраживање “Европска оријентација грађана Србије – трендови”, које је Канцеларија за европске интеграције Владе Србије спровела у јуну 2012. Анкета рађена према стандарду Еуробарометра, у којој је учествовало 1.034 испитаника старијих од 18 година, показује да је садашњи ниво подршке грађана Европској унији, за два процента мањи у односу на претходно истраживање, али и да је три процента мање оних који су против чланства наше земље.

Чланство у ЕУ би за 41 одсто грађана била добра ствар, 28 одсто сматра да је то лоше, а 31 одсто сматра да то није ни добра ни лоша ствар.

Међу онима који би гласали против чланства Србије у ЕУ, највећи проценат, односно њих 19 одсто би се на тај корак одлучило јер сматра да чланство Србији не би донело ништа добро, 14 одсто грађана се противи уласку Србије у ЕУ због политике условљавања, уцена и притисака, док је 15 одсто оних који не знају, односно немају одговор зашто би гласали против.

И даље велики број грађана, 68 одсто, сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и да нису услов за чланство, већ због нас самих, ради стварања боље Србије. Ипак уочљив је пад безусловне подршке реформама у односу на претходно истраживање, када је чак 85 одсто грађана изразило позитиван став према реформским процесима.

Највише грађана, чак 41 одсто, борбу против корупције сврстава међу најзначајније и са највише утицаја на њихов свакодневни живот.

И поред тога што је опао проценат оних који сматрају да се Косово поставља као главни услов Србији за добијање датума за почетак преговора, највећи број грађана, 41 одсто и даље овај проблем види као главну препреку даљем приступању. У складу с тим, 61 одсто грађана, разуме важност овог питања и сматра да би проблеме Београда и Приштине требало свакако решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ.

Највише грађана сматра да ће статус кандидата Србији донети бољи живот, нова радна места (32 одсто) и приступ европским фондовима (27 одсто), док је значајно опао проценат оних који кандидатуру повезују са више административних обавеза, већим ценама и порезима, што је став који тренутно има тек 17 одсто грађана.

Као главне факторе који отежавају улазак наше земље у ЕУ, грађани су наводили политику сталног условљавања ЕУ (37, 48 одсто) и неспособност домаћег руководства (19, 44 одсто), а док се смањио број грађана који као препреке чланству виде менталитет наших људи и неспремност на промену (8, 14 одсто).

Опада и проценат оних који су спремни да се у циљу уласка у ЕУ усавршавају, дошколују, измене досадашње навике. У односу на, на пример, децембар 2009. године када је чак 44 одсто грађана Србије било спремно на додатно школовање и усавршавање, сада се тај број смањио на 35 одсто. Ипак, важно је истаћи да је и даље више од трећине грађана Србије вољно да учини тај додатни напор.

Повећао се ниво информисаности грађана о фондовима ЕУ, па тако тренутно 57 одсто грађана ЕУ види као највећег донатора Србије од 2000. године, што одговара реалном стању према којме су ЕУ и земље чланице заиста највећи донатори и инвеститори у Србији, а потом следе САД, Норвешка, Швајцарска и Јапан.

Грађани Србије, њих 30 одсто, верују да ће ЕУ успети да превазиђе садашње проблеме, али ће све теже примати нове чланице, 16 одсто грађана мисли да ће превазићи све проблеме и наставити да се шири, док 25 одсто грађана мисли да ће се Унија потпуно затворити или чак распасти, пре него што ће се даље ширити и јачати.

За највећи број грађана, њих 39 одсто, ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (35 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (32 одсто).

Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мнења како би испитала рационалну процену грађана који су њихови интереси, како виде будућност коју очекују за себе и своју децу и очекивања од политичара којима дају мандат да спроводе реформе на путу ка Европској унији.

Истраживање јавног мњења за јун 2012. можете да преузмете овде.


< назад